Одредница

Узви́сити

сврштом 6, стр. 444

Узви́сити

Узвисити

Стална адреса

Лема

Узвисити

Извор

том 6, стр. 444, редослед 16

  1. 1.

    подићи, померити увис, довести са нижег на виши положај, уздигнути.

    — Руку ... узвиси скоро до прсију.
    Јакш. Ђ.
  2. 2.а.

    учинити да неко доспе на виши положај, да добије већи углед, славу.

    — Вечито је захвална што је он њу узео, узвисио је к себи.
    Станк.
  3. 2.б.

    (при)дати нечему већу вредност, већи значај, истаћи.

    — Све ћу дати ... да се узвиси право и правица У овој земљи.
    Шен.
  4. 2.в.

    веома, много похвалити.

    — Сва околица узвиси хвалом младу учитељицу.
    Шен.
  5. 3.

    учинити некога или нешто бољим, квалитетнијим, вреднијим.

    — Тако осећање узвиси човека.
    Јакш. Ђ.
    Не знају других језика нити имају другога знања које би ... њихов дар окитило, узбудило и узвисило.
    Вел.
  6. 4.

    повисити, подићи, појачати (глас, тон).

    — Овога пута глас је узвисио.
    Ћор.
    Почасна улазница вреди као и купљена
    — узвиси чика Тајко свој ... тон.
    Бег.
  7. 5.

    необ. сазидати, саградити, подигнути.

    необ. — необично
    — Све би наше царство проширили ... узвисили разрушене цркве.
    НП Вук

Пододреднице

~ се

1. бити висок, истицати се висином. — Заустави се очима на плећатом ... сељаку, који се узвисио у средини. Петр. В. 2. фиг. прећи преко нечега, бити изнад нечега, показати равнодушност према нечему смат~ рајући то безначајним. — Да би се моrао узвисити над ... заплетена стања око себе, човјек мора да среди неред у себи и око себе. Крл

бити висок, истицати се висином.фиг. прећи преко нечега, бити изнад нечега, показати равнодушност према нечему смат~ рајући то безначајним.
Изворни текст (OCR)
Узви́сити, у̀звӣсӣм сврш. 1. подићи, померити увис, довести са нижег на виши положај, уздигнути. — Руку ... узвиси скоро до прсију. Јакш. Ђ. 2. а. учинити да неко доспе на виши положај, да добије већи углед, славу. — Вечито је захвална што је он њу узео, узвисио је к себи. Станк. б. (при)дати нечему већу вредност, већи значај, истаћи. — Све ћу дати ... да се узвиси право и правица У овој земљи. Шен. в. веома, много похвалити. — Сва околица узвиси хвалом младу учитељицу. Шен. 3. учинити некога или нешто бољим, квалитетнијим, вреднијим. — Тако осећање узвиси човека. Јакш. Ђ. Не знају других језика нити имају другога знања које би ... њихов дар окитило, узбудило и узвисило. Вел. 4. повисити, подићи, појачати (глас, тон). — Овога пута глас је узвисио. Ћор. Почасна улазница вреди као и купљена — узвиси чика Тајко свој ... тон. Бег. 5. необ. сазидати, саградити, подигнути. — Све би наше царство проширили ... узвисили разрушене цркве. НП Вук.