Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

а̏ве̄т

жтом 1, стр. 36

а̏ве̄т

авет

Лема

авет

Варијанте

а́вет

Етимологија

Turkish

Извор

том 1, стр. 36, редослед 40

  1. 1.

    празн. покојник или натприродно биће које се у језивом облику привиђа сујеверним људима, сабласт, утвара, привиђење, приказа; зао дух.

    празн. — празноверје
    — За време рата поклао је много људи ... Сад га, ето, муче њихове авети.
    Пер.
    Она црна кућетина буљи у мене ватреним очима као авет.
    Шен.
    Авет глади ... већ је почела да помаља своје оштре зубе.
    Нуш.
  2. 2.а.

    јако исцрпена и ислабела особа.

    — Радници и раднице који раде на акорд после неколико година постану живе авети.
    Лапч.
  3. 2.б.

    будаласта особа.

    dialectal
    покр. — покрајински
  4. 3.

    ноћна животиња и̏зреда полумајмуна Tarsius tarsius. Терм. 4.

    zoology
Изворни текст (OCR)
а̏ве̄т и а́вет ж тур. празн. 1. покојник или натприродно биће које се у језивом облику привиђа сујеверним људима, сабласт, утвара, привиђење, приказа; зао дух. — За време рата поклао је много људи ... Сад га, ето, муче њихове авети. Пер. Она црна кућетина буљи у мене ватреним очима као авет. Шен. фиг. Авет глади ... већ је почела да помаља своје оштре зубе. Нуш. 2. а. јако исцрпена и ислабела особа. — Радници и раднице који раде на акорд после неколико година постану живе авети. Лапч. б. покр. будаласта особа. 3. зоол. ноћна животиња и̏зреда полумајмуна Tarsius tarsius. Терм. 4.