Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

а̀га

мтом 1, стр. 38

а̀га

ага

Лема

ага

Варијанте

а̏га

Етимологија

Turkish

Извор

том 1, стр. 38, редослед 22

  1. 1.а.

    власник земље (у некадашњој Турској) коју је други обрађивао.

    — Кућа је пуста, а њен власник, сеоски ага, склонио се у Сарајево.
    Чол.
  2. 1.б.

    титула код муслимана: господин, газда, понекад ир. (додаје се и иза имена).

    ир. — иронично
    — Да ти није била крметина у овој тави?
    — пита Кезмо ...
    — Није ага, није; нема у нас крметине.
    Андр. И.
    А шта ти радиш ту, мој лијепи ага?
    — запита га синчића строго Вујадин.
    Срем.
    Хасан-аrа Арнаут ујаха ата у хан.
    Ј 1957
  3. 2.

    војни старешина у Турској.

    — Јањичарски ага, са оружаном пратњом, враћао се за Цариград.
    Андр. И.
Изворни текст (OCR)
а̀га и а̏га м тур. 1. а. власник земље (у некадашњој Турској) коју је други обрађивао. — Кућа је пуста, а њен власник, сеоски ага, склонио се у Сарајево. Чол. б. титула код муслимана: господин, газда, понекад ир. (додаје се и иза имена). — Да ти није била крметина у овој тави? — пита Кезмо ... — Није ага, није; нема у нас крметине. Андр. И. А шта ти радиш ту, мој лијепи ага? — запита га синчића строго Вујадин. Срем. Хасан-аrа Арнаут ујаха ата у хан. Ј 1957. 2. војни старешина у Турској. — Јањичарски ага, са оружаном пратњом, враћао се за Цариград. Андр. И.