аих
аих QA: medium
Лема
аих
Извор
том 1, стр. 48, редослед 30
- —
= аи.
— Аих! Ала сам се ја успавала. Вес а̑ј узв. 1. за дозивање и одзивање.
— Ај, браћо, не дајте ... ! стаде га опет дрека.
Ај, море! Удрите хајдука.
- 2.
за изражавање бола, жаљења, вајкања, дивљења, чуђења и сл.
— Па овако Милош попијева: »Ај, гдје си ми, Драго војевода!«
Ај, што мари св'јет за муку. Крањч. С. а̏ј узв. в. хајде.
— Ај, у њихово здравље. ал. а̀ј и а́ј узв. а. у питању.
— Ал и јесам био момак: ај, шта велиш?!
б. у одазивању на питање.
— Вилипе! рече најпосле.
— Ај!
— Не казуј јој да сам долазио. Вес. аја (различито наглашено: а̂ја, а̏ја, а̂ја̏, а̄ја̏) речца за одрицање
— Говорио је њему, молио га, аја, неће он ни да чује.
Аја, драги мој, ово мени личи на рат.
Аја, закаснисте царске пијавице.
То се ... не да ... по вољи измијенити, аја. авл.
Изворни текст (OCR)
аих узв. = аи. — Аих! Ала сам се ја успавала. Вес. а̑ј узв. 1. за дозивање и одзивање. — Ај, браћо, не дајте ... ! стаде га опет дрека. Глиш. Ај, море! Удрите хајдука. Вук. 2. за изражавање бола, жаљења, вајкања, дивљења, чуђења и сл. — Па овако Милош попијева: »Ај, гдје си ми, Драго војевода!« НП Вук. Ај, што мари св'јет за муку. Крањч. С. а̏ј узв. в. хајде. — Ај, у њихово здравље. ал. а̀ј и а́ј узв. а. у питању. — Ал и јесам био момак: ај, шта велиш?! Срем. б. у одазивању на питање. — Вилипе! рече најпосле. — Ај! — Не казуј јој да сам долазио. Вес. аја (различито наглашено: а̂ја, а̏ја, а̂ја̏, а̄ја̏) речца за одрицање: не. — Говорио је њему, молио га, аја, неће он ни да чује. Чол. Аја, драги мој, ово мени личи на рат. Ћоп. Аја, закаснисте царске пијавице. Пав. То се ... не да ... по вољи измијенити, аја. авл.