Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ва́бити

несврштом 1, стр. 312

ва́бити

вабити

Лема

вабити

Извор

том 1, стр. 312, редослед 7

  1. 1.

    мамити (животињу) узвицима, речима и сл. или каквим вабом.

    сл. — слично
    — Трчи по авлији, ваби кокоши. Лаз. Л. фиr. изазивати.
    — Ријечи су му благе као свила, ометају ти душлу и вабе сузе на око.
    Пав.
  2. 2.

    подр. шаљ. звати, називати (људе).

    подр. — подругљивошаљ. — шаљиво
    — Вабе га, као: Радојко Савић.
    Јак.

Пододреднице

~ се

подр. шаљ. звати се. — И ти баш знаш да је тај Прохор, како ли се ваби, светац? Срем. Неће им помоћи ... ни онај други ... како се оно ваби? Ћоп

подр. шаљ. звати се.
Изворни текст (OCR)
ва́бити, ва̑бӣм несврш. 1. мамити (животињу) узвицима, речима и сл. или каквим вабом. — Трчи по авлији, ваби кокоши. Лаз. Л. фиr. изазивати. — Ријечи су му  благе као свила, ометају ти душлу и вабе сузе на око. Пав. 2. подр. шаљ. звати, називати (људе). — Вабе га, као: Радојко Савић. Јак.