евоци́рати
евоцирати
Лема
евоцирати
Извор
том 1, стр. 824, редослед 20
- 1.
и несврш (у)чинити да се што појави, пробуди, оживити, оживљавати, изаз(и)вати (успомену и сл.).
— Текст ... евоцира успомене које су се задржале о језеру. Б 1957. Можда је ова околина пуна хридина евоцирала у њему причу о светом Јеролиму. Шег.
- 2.
приз(и)
— вати, доз(и)вати.
— Он је у тој атмосфери подземља евоцирао њихове сјене.
Изворни текст (OCR)
евоци́рати, ево̀цӣра̄м сврш. и несврш. 1. (у)чинити да се што појави, пробуди, оживити, оживљавати, изаз(и)вати (успомену и сл.). — Текст ... евоцира успомене које су се задржале о језеру. Б 1957. Можда је ова околина пуна хридина евоцирала у њему причу о светом Јеролиму. Шег. 2. приз(и)- вати, доз(и)вати. — Он је у тој атмосфери подземља евоцирао њихове сјене. Уј.