Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ѐгбе

жтом 1, стр. 825

ѐгбе

егбе

Лема

егбе

Извор

том 1, стр. 825, редослед 19

  1. в.

    мн. и ѐгбета, е̏гбе̄та̄ с мн тур. в. бисаге.

    мн. — множинас — средњи родтур. — турскив. — (после броја) век
    — Донесоше егбе ca ђоrата, пуне пусте жутијех дуката. Вук Рј. Па прихвати бистра џефердара и узимље двије егбе блага. НПХ. Па отвара бијелу ризницу .. и накупи егбета дуката. И-Б
    Рј.
Изворни текст (OCR)
ѐгбе, е́гба̄ ж мн. и ѐгбета, е̏гбе̄та̄ с мн. тур. в. бисаге. — Донесоше егбе ca ђоrата, пуне пусте жутијех дуката. Вук Рј. Па прихвати бистра џефердара и узимље двије егбе блага. НПХ. Па отвара бијелу ризницу .. и накупи егбета дуката. И-Б Рј.