Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ел

везнтом 1, стр. 838

ел

ел

Стална адреса

Лема

ел

Извор

том 1, стр. 838, редослед 17

  1. а.

    а. узрочни: јер.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Јаши ђога, бјежи из Косова, ел ћеш, бане, погинути лудо.
    НП Вук
  2. б.

    изрични: да, где.

    — Кад то виде Комнен барјактаре, ел од друштва ништа вајде нема. НП Вук. е̏ла (мн. е̏ламо, е̏лате) грч. покр. узвик за подстицање: дед(ер), дела, хајде.
    — Ела, Шћепо, наше десно крило, ела, Шlћепо, и сретно ти било! НП Вук. »Ја те судим на смрт!'« ... »Па ела!«
    Миљ.
    Хајдмо! Гдје је чета?
    — Пала је на Пресјеку ... Ти ћеш са мном.
    — Еламо!
    Кост. Л.
Изворни текст (OCR)
ел везн. покр. а. узрочни: јер. — Јаши ђога, бјежи из Косова, ел ћеш, бане, погинути лудо. НП Вук. б. изрични: да, где. — Кад то виде Комнен барјактаре, ел од друштва ништа вајде нема. НП Вук. е̏ла (мн. е̏ламо, е̏лате) грч. покр. узвик за подстицање: дед(ер), дела, хајде. — Ела, Шћепо, наше десно крило, ела, Шlћепо, и сретно ти било! НП Вук. »Ја те судим на смрт!'« ... »Па ела!« Миљ. Хајдмо! Гдје је чета? — Пала је на Пресјеку ... Ти ћеш са мном. — Еламо! Кост. Л.