Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ем

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 843

ем

ем

Лема

ем

Етимологија

Turkish

Извор

том 1, стр. 843, редослед 24

  1. 1.

    везн. (обично удвојено: ем ... ем) и ... и опет; куд ... ту и.

    везн. — везникИ. — Исти
    — Ем човека опљачкају, ем га оптуже.
    Андр. И.
    Пошла је за крмка Демка, ем рођака, ем сиромаха.
    Сиј.
  2. 2.

    прил. в. још.

    dialectal
    прил. — прилогпокр. — покрајинскив. — (после броја) век
    — Ја да ти ем боље аљине дам од ове твоје!
    Срем.
Изворни текст (OCR)
ем тур. 1. везн. (обично удвојено: ем ... ем) и ... и опет; куд ... ту и. — Ем човека опљачкају, ем га оптуже. Андр. И. Пошла је за крмка Демка, ем рођака, ем сиромаха. Сиј. 2. прил. покр. в. још. — Ја да ти ем боље аљине дам од ове твоје! Срем.