емани́рати
еманирати
Лема
еманирати
Извор
том 1, стр. 844, редослед 8
- —
и несврш одвојити, одвајати; изразити, изражавати.
— Гакве се жене од првог магновења увVку у човечју крв и снове, неодређено и несавладљиво, као да са њих стално еманирају атоми њихова бића.
Сви они људи у роману заједно еманирају једну атмосферу
— примитивну, пуну страхова ... и сујеверја.
Пододреднице
испољити се, испољавати се, и3- разити се, изражавати се у виду (нечега); прели(ва)ти. се (у нешто). — Њихова је лепота несебична, и податна, и она се еманира природно, као што цвет мирише. Петр. В. Гај став се еманира из ове тужне, густе прозе сивога, из тог малог острвског света. Михиз. 54 Речник српскохрватскога књижевног језика, I
Изворни текст (OCR)
емани́рати, -а̀нӣра̄м сврш. и несврш. одвојити, одвајати; изразити, изражавати. — Гакве се жене од првог магновења увVку у човечју крв и снове, неодређено и несавладљиво, као да са њих стално еманирају атоми њихова бића. Петр. В. Сви они људи у роману заједно еманирају једну атмосферу — примитивну, пуну страхова ... и сујеверја. Михиз.