ѐне̄

ене

Стална адреса

Лема

ене

Извор

том 1, стр. 848, редослед 11

1.
речца за показивање в. ено
dialectal
покр. — покрајинскив. — (после броја) век
— Ене нечијих свиња у њиви.
Глиш.
2.
узв. (понекад појачано са де: ене-де) за изражавање чуђења: гле!
узв. — узвик
— Ене! Сад да се купа, ноћу.
Сиј.
Ене-де! Зар и ти дође?
Глиш.

Изворни текст (OCR)

ѐне̄ 1. речца за показивање покр. в. ено. — Ене нечијих свиња у њиви. Глиш. 2. узв. (понекад појачано са де: ене-де) за изражавање чуђења: гле! — Ене! Сад да се купа, ноћу. Сиј. Ене-де! Зар и ти дође? Глиш.