Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

е̏но

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 849

е̏но

ено

Стална адреса

Лема

ено

Извор

том 1, стр. 849, редослед 3

  1. 1.

    речца за показивање на некога или на нешто што је на оном месту.

    — Нно ми тамо у даљини кћери.
    Креш.
    Из свих каnија истрчавали су мушкарчићи ... алакали и дозивали се:
    — Ено крста! Удри!
    Андр. И.
  2. 2.

    узв. гле.

    узв. — узвик
    — Ма бјежи, какав пут?
    — Ено га сад —...Хајде ... па ћу ти показати.
    Ћоп.
Изворни текст (OCR)
е̏но 1. речца за показивање на некога или на нешто што је на оном месту. — Нно ми тамо у даљини кћери. Креш. Из свих каnија истрчавали су мушкарчићи ... алакали и дозивали се: — Ено крста! Удри! Андр. И. 2. узв. гле. — Ма бјежи, какав пут? — Ено га сад —...Хајде ... па ћу ти показати. Ћоп.