Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

епикуре́јац

мтом 1, стр. 851

епикуре́јац

епикурејац

Лема

епикурејац

Извор

том 1, стр. 851, редослед 10

  1. 1.

    следбеник Епикурова учења.

  2. 2.

    онај који је предан чулним уживањима.

    — Игњатовићу је био врло занимљив жив модел епикурејца који има својство Санча Пансе (sancla panse). Глиг.
Изворни текст (OCR)
епикуре́јац, -јца м 1. следбеник Епикурова учења. 2. онај који је предан чулним уживањима. — Игњатовићу је био врло занимљив жив модел епикурејца који има својство Санча Пансе (sancla panse). Глиг.