Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

епѝлог

мтом 1, стр. 851

епѝлог

епилог QA: medium

Стална адреса

Лема

епилог

Етимологија

Greek

Извор

том 1, стр. 851, редослед 22

  1. 1.

    завршно поглавље књижевног дела (обично драме), у коме се говори о ономе што проистиче и3 претходно изложеног у томе делу, поговор, завршна реч; супр. пролоr.

    poetic
    поет. — поетика, поетскисупр. — супротно
    — После свега ће, наравно, доћи који поговор и епилог.
    Дом.
  2. 2.

    непосредна последица неког догађаја иви радње; крај, свршетак. —Ствар ће имати свој епилог на котарском судУ. Бег.

Изворни текст (OCR)
епѝлог м грч. 1. поет. завршно поглавље књижевног дела (обично драме), у коме се говори о ономе што проистиче и3 претходно изложеног у томе делу, поговор, завршна реч; супр. пролоr. — После свега ће, наравно, доћи који поговор и епилог. Дом. 2. непосредна последица неког догађаја иви радње; крај, свршетак. —Ствар ће имати свој епилог на котарском судУ. Бег.