Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

е̏руптӣван

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 854

е̏руптӣван

еруптиван

Лема

еруптиван

Извор

том 1, стр. 854, редослед 21

  1. а.

    који настаје ерупцијом, који има одлике ерупције; вулкански: ~ стена, ~ излив.

    geology
    геол. — геологија
  2. б.

    фиг. бујан, жесток, распаљив.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Тај типни импресионист ... био је ... по својој нарави скроз наскроз еруптиван.
    Баб.
Изворни текст (OCR)
е̏руптӣван, -вна, -вно а. геол. који настаје ерупцијом, који има одлике ерупције; вулкански: ~ стена, ~ излив. б. фиг. бујан, жесток, распаљив. — Тај типни импресионист ... био је ... по својој нарави скроз наскроз еруптиван. Баб.