Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

е́тер

мтом 1, стр. 857

е́тер

етер QA: medium

Стална адреса

Лема

етер

Варијанте

е̑тер

Етимологија

Greek

Извор

том 1, стр. 857, редослед 15

  1. 1.

    ваздушно, зрачно пространство; небески простор; ваздух, зрак.

    — У блату пјевају о азурном етеру.
    Матош
    Као муња прострујала је ова вијест у етеру.
    Тито
  2. 2.а.

    низ органских једињења, спојева, који се састоје од два радикала везана међусобно атомом кисеоника (С4НiоО).

    chemistry
    хем. — хемија
  3. 2.б.

    испарљива течност, текућина која се употребљава у медицини за наркозу и у хемијској индустрији.

  4. 3.

    фина материја, твар чије треперење ствара светлост и електро-магнетне таласе, валове.

    physics
    физ. — физика
  5. 4.

    и песн. флуид.

    literature
    књиж. — књижевни, књижевностпесн. — песнички
Изворни текст (OCR)
е́тер и е̑тер м грч. 1. ваздушно, зрачно пространство; небески простор; ваздух, зрак. — У блату пјевају о азурном етеру. Матош. Као муња прострујала је ова вијест у етеру. Тито. 2. хем. а. низ органских једињења, спојева, који се састоје од два радикала везана међусобно атомом кисеоника (С4НiоО). б. испарљива течност, текућина која се употребљава у медицини за наркозу и у хемијској индустрији. 3. физ. фина материја, твар чије треперење ствара светлост и електро-магнетне таласе, валове. 4. књиж. и песн. флуид.