ѐхе̄
ехе
Лема
ехе
Извор
том 1, стр. 860, редослед 13
- 1.
(ј) узв. за обраћање пажње на оно што се говори.
— Ехе, лако је њему било!
Ехеј, брате, шта ћеш црње но кад те сам сотона шчепа зубима за месо!
- 2.
в. еј (1).
— Ехе, Дашо, и овамо, и овамо! гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује.
- 33.
Речник српскокрватскога књижевног језика, I
Изворни текст (OCR)
ѐхе̄(ј) узв. 1. за обраћање пажње на оно што се говори. — Ехе, лако је њему било! Ћоп. Ехеј, брате, шта ћеш црње но кад те сам сотона шчепа зубима за месо! Ранк. 2. в. еј (1). — Ехе, Дашо, и овамо, и овамо! гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. Глиш. 33 Речник српскокрватскога књижевног језика, I