Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

еја

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 829

еја

еја

Лема

еја

Извор

том 1, стр. 829, редослед 2

  1. 1.

    везн. в. еда (1).

    dialectal
    везн. — везникпокр. — покрајинскив. — (после броја) век
    — Да главаре браће истурчене дозовемо на општему скупу ... еја би се како обратили.
    Њег.
  2. 2.

    узв. в. е(1).

    dialectal
    узв. — узвикпокр. — покрајинскив. — (после броја) век
    — Пиј, ако ћеш, мени се већ уста оприштише.
    — Еја!
    — смејаше се он опет.
    — Зар од две ракије да ти се оприште уста?
    Лаз. Л.
  3. 3.

    речца за потврђивање: да, дабоме.

    — Јес чула, друго, шта је данас било код крста? ... Еја, јадна! Чула сам ја то оног часа.
    Вел.
Изворни текст (OCR)
еја 1. везн. покр. в. еда (1). — Да главаре браће истурчене дозовемо на општему скупу ... еја би се како обратили. Њег 2. узв. покр. в. е(1). — Пиј, ако ћеш, мени се већ уста оприштише. — Еја! — смејаше се он опет. — Зар од две ракије да ти се оприште уста? Лаз. Л. 3. речца за потврђивање: да, дабоме. — Јес чула, друго, шта је данас било код крста? ... Еја, јадна! Чула сам ја то оног часа. Вел.