Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

жабо̀кречан

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 7

жабо̀кречан

жабокречан

Стална адреса

Лема

жабокречан

Извор

том 2, стр. 7, редослед 7

  1. а.

    на коме има жабокречине.

    — Осећа да му душа рђа, да тамни и да се претвара у неку нечисту жабокречну бару.
    Ђур.
  2. б.

    фиг. беживотан, безизразан, монотон.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — У нашој жабокречној књижевности траје црна књижевна ноћ. С 1937.
Изворни текст (OCR)
жабо̀кречан, -чна, -чно а. на коме има жабокречине. — Осећа да му душа рђа, да тамни и да се претвара у неку нечисту жабокречну бару. Ђур. б. фиг. беживотан, безизразан, монотон. — У нашој жабокречној књижевности траје црна књижевна ноћ. С 1937.