жа̀лба
жалба QA: high
Лема
жалба
Извор
том 2, стр. 8, редослед 9
- 1.а.
(ген. мн. жа́лба̄ и жа̀лбӣ) 1 изражавање незадовољства, негодовање.
— Ни од једног борца нисам чуо ријеч жалбе или роптања.
- 1.б.
правн. писмено тражење од виших органа да пониште или преиначе неку одлуку нижих органа: написати, поднети, усвојити, уважити жалбу.
в. жалост (1а). — — Зловоља и жалба за пропалом самоћом ... сведочила је противно. — Седећи често сама за rласовиром, свали се тако на њу жалба и чежња да се исповеди жицама. Петр.
- 2.б.
јадиковање, цвиљење.
— Три се плача слијеваху у једну тиху жалбу.
- 2.в.
љутња, нерасположење.
— Ја не носим у себи жалбе на те.
- 2.г.
посета ради изјаве саучешћа над мртвим.
dialectal
Изворни текст (OCR)
жа̀лба ж (ген. мн. жа́лба̄ и жа̀лбӣ) 1. а. изражавање незадовољства, негодовање. — Ни од једног борца нисам чуо ријеч жалбе или роптања. Чол. б. правн. писмено тражење од виших органа да пониште или преиначе неку одлуку нижих органа: написати, поднети, усвојити, уважити жалбу. 2. а. в. жалост (1а). — Зловоља и жалба за пропалом самоћом ... сведочила је противно. Уск. Седећи често сама за rласовиром, свали се тако на њу жалба и чежња да се исповеди жицама. Петр. В. б. јадиковање, цвиљење. — Три се плача слијеваху у једну тиху жалбу. Наз. в. љутња, нерасположење. — Ја не носим у себи жалбе на те. Бег. Г. покр. посета ради изјаве саучешћа над мртвим.