жа̑р
жар
Лема
жар
Извор
том 2, стр. 12, редослед 19
- 1.
(ретко ж) = жеравица завршни облик сагоревања дрвета и угља кад престан пламен и дим.
— Али на жару цврчи месо и Риста не чује.
Под веђама очи сјаје ко̑ два жара из пепела.
Један је другом за одмазду усуо чак и жари на сару од чизама.
- 2.а.
фиг. одушевљење, усхићење, занос.
— Све ћемо учинити!
— прихвати Мирко са жаром.
Дуго и причам, занесен, у жару, будућност нашу што се ... крије.
- 2.б.
узаврелост, жестина.
— Нисмо ми криви, већ време које мало-помало гаси жар младости.
А онда, када је жар свађе био највећи, одапне табанима о ледину и бјеж!
- 3.а.
фиг. врућина, жега.
— Клонуо од пута и жара, крај студенца се једног он одмара.
Све је мировало у подневном жару.
- 3.б.
врелина, ватруштина, темпвратура.
— Осјећао је на свом лицу топли пожудни дах са њезиних уста и ћутио жар њезине пути.
По улицама леже боници ... да им нема ко додати чашу воде што бога ради траже да угасе жар.
- 4.
сјај (обично о очима).
— Велике црне очи, пуне жара и силе, застирале су дуге трепавице.
Очи му синуше страшним жаром.
- 5.
руменило, црвенил.
— На лицу јој играо чудневат жар, вјеђе, од плача црвене, трептиле немирно.
Још бакрено небо распаљено сија, сва река крвава од вечерњег жара.
Изворни текст (OCR)
жа̑р м (ретко ж) 1. = жеравица завршни облик сагоревања дрвета и угља кад престан пламен и дим. — Али на жару цврчи месо и Риста не чује. Рад. Д. Под веђама очи сјаје ко̑ два жара из пепела. Митр. Један је другом за одмазду усуо чак и жари на сару од чизама. Киш. 2. фиг. а. одушевљење, усхићење, занос. — Све ћемо учинити! — прихвати Мирко са жаром. Кум. Дуго и причам, занесен, у жару, будућност нашу што се ... крије. Дис. б. узаврелост, жестина. — Нисмо ми криви, већ време које мало-помало гаси жар младости. БВ 1909. А онда, када је жар свађе био највећи, одапне табанима о ледину и бјеж! Донч. 3. фиг. а. врућина, жега. — Клонуо од пута и жара, крај студенца се једног он одмара. Јакш. М. Све је мировало у подневном жару. Шимун. б. врелина, ватруштина, темпвратура. — Осјећао је на свом лицу топли пожудни дах са њезиних уста и ћутио жар њезине пути. Том. По улицама леже боници ... да им нема ко додати чашу воде што бога ради траже да угасе жар. Љуб. 4. сјај (обично о очима). — Велике црне очи, пуне жара и силе, застирале су дуге трепавице. Том. Очи му синуше страшним жаром. Дом. 5. руменило, црвенил. — На лицу јој играо чудневат жар, вјеђе, од плача црвене, трептиле немирно. Шен. Још бакрено небо распаљено сија, сва река крвава од вечерњег жара. Дуч.