жа̑ркӣ
жарки
Лема
жарки
Извор
том 2, стр. 13, редослед 14
- 1.а.
(комп. жа̏рчӣ) који је извор јаке топлоте; јако топао, врео; зажарен.
— Жарко га је огријало сунце.
Рј. Незнано куд су отпловиле барке ... У ... пределе леда ил? крајеве жарке.
Била је већ половица жарког љета.
Зачу се воде мрзли клокот у жарку грлу.
- 1.б.
који сија као жар; блистав; веома живих боја.
— Жарки кове и сребрни, да дивно ти сјаш!
Ал твоје жарке зјене црне, нек сакрије вјеђа сутон блаr.
У вршцима јабланова ... је јесен изаткала свој жарки руј.
н. који загрева, пали.
— Брже, браћо, чаше напунимо, напунимо оног вина жарког.
- 2.
ватрен, страстан.
— Пуни жарког родољубља ... бејаху у стању поднети све жртве.
Жарки говори Демостенови последња су настојања грчког духа.
Све жарчи шапат дршће.
Фразе
~ појас rеогр. тропски предели емље.
Изворни текст (OCR)
жа̑ркӣ, -а̄, -о̄ (комп. жа̏рчӣ) 1. а. који је извор јаке топлоте; јако топао, врео; зажарен. — Жарко га је огријало сунце. Вук Рј. Незнано куд су отпловиле барке ... У ... пределе леда ил? крајеве жарке. Панд. Била је већ половица жарког љета. Крањч. Стј. Зачу се воде мрзли клокот у жарку грлу. Гор. б. који сија као жар; блистав; веома живих боја. — Жарки кове и сребрни, да дивно ти сјаш! НП Вук. Ал твоје жарке зјене црне, нек сакрије вјеђа сутон блаr. Домј. У вршцима јабланова ... је јесен изаткала свој жарки руј. Јевт. н. који загрева, пали. — Брже, браћо, чаше напунимо, напунимо оног вина жарког. Радич. 2. ватрен, страстан. — Пуни жарког родољубља ... бејаху у стању поднети све жртве. Дом. Жарки говори Демостенови последња су настојања грчког духа. Баз. Све жарчи шапат дршће. Крањч. С.