жва̏ле
жвале
Лема
жвале
Извор
том 2, стр. 15, редослед 29
- 1.
мн. (ретко у јд.; ген. мн. жва̑
— ла̄) метални део узде који се ставља коњу у уста изнад језика, ђем.
— Вама требају жвале у зубима, руда међу вама, кочијаш за репом.
- 2.а.
обољење слузокоже на угловима усана.
— Велика и танка уста, обједена на крајевима, са жвалама.
- 2.б.
слуз, бале из уста.
— Жвале му теку из Vста.
Сада се само сети да су од тих симита свињама, док их једу, висиле из Уста зеленкасте жвале.
- 3.
в. жвало.
— Зар вуцима у жвале? Бег. фиr. Далматинци плове на сплавама по ријеци, што ... гута све, чега се хвата жвалама вирова гладних.
Фразе
развалити ~ галамити, дићи вику. — Вежите оног риђег што је највише развалио жвале.
Изворни текст (OCR)
жва̏ле ж мн. (ретко у јд.; ген. мн. жва̑- ла̄) 1. метални део узде који се ставља коњу у уста изнад језика, ђем. — Вама требају жвале у зубима, руда међу вама, кочијаш за репом. Коз. И. 2. а. обољење слузокоже на угловима усана. — Велика и танка уста, обједена на крајевима, са жвалама. Андр. И. б. слуз, бале из уста. — Жвале му теку из Vста. Божић. Сада се само сети да су од тих симита свињама, док их једу, висиле из Уста зеленкасте жвале. Ћос. Д. 3. в. жвало. — Зар вуцима у жвале? Бег. фиr. Далматинци плове на сплавама по ријеци, што ... гута све, чега се хвата жвалама вирова гладних. Наз.