Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

жва̏лити

несврштом 2, стр. 15

жва̏лити

жвалити

Стална адреса

Лема

жвалити

Извор

том 2, стр. 15, редослед 31

  1. 1.а.

    натицати коњу жвале (1), зауздавати, завиличавати.

    — Када се пропне и лети као стријела небеска ... може ли је жвалити човјечја рука?
    Шен.
  2. 1.б.

    фиг. савлађивати, обуздавати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Уз триста мука жвалила је бијес младога господина.
    Шен.
  3. 2.

    обливати пљувачком, балавити.

    — Отац му се у прикрајку подбочио жвалећи и преврћући по устима камиш од луле.
    Ков. А.
    Пио је ракију и жвалио лулу.
    Мил.
    В.
Изворни текст (OCR)
жва̏лити, -ӣм несврш. 1. а. натицати коњу жвале (1), зауздавати, завиличавати. — Када се пропне и лети као стријела небеска ... може ли је жвалити човјечја рука? Шен. б. фиг. савлађивати, обуздавати. — Уз триста мука жвалила је бијес младога господина. Шен. 2. обливати пљувачком, балавити. — Отац му се у прикрајку подбочио жвалећи и преврћући по устима камиш од луле. Ков. А. Пио је ракију и жвалио лулу. Мил. В.