жѐна
жена QA: medium
Лема
жена
Извор
том 2, стр. 23, редослед 23
- 1.а.
(вок. же̏но; ген. мн. же́на̄) лице по полу супротно мушкарцу, женско.
— Тек Доситеј Обрадовић стао је тражити за жену школовање и образовање.
Страх свијешћу сину: Нека жена вришти!
- 1.б.
одрасла особа женског пола.
— Једни писци воле живот као жену.
- 2.а.
брзчни друг женског пола, супруга.
— Јеси ли учитељева жена? ...
— Не! ... Ја још нисам удата, ја сам девојка.
Такав један господин узео је за жену нашу драгу Шарлоту.
- 2.б.
она која је удата или она која је била удата.
— Она, узнемирена, повери се тада својој првој кони, жени већ у годинама.
Ан-4 ка је издржала њихов говор против жена4 нероткиња.
- 3.
фиг. (о мушкар-? цу) онај који нема мушке одважности, плашљивац, кукавица, слабић.
pejorative— То мужеви? То су жене!
Жена био ко се не освети!
Фразе
јавна ~ проститутка; лака ~ жена лабавог морала у односу према мушкарцима; муж, човек ~ врло одлучна и ис-. трајна жена; (о)женити се на жену заст. довести још једну закониту жену поред прве (код муслимана); узети за жену
Изворни текст (OCR)
жѐна ж (вок. же̏но; ген. мн. же́на̄) 1. а. лице по полу супротно мушкарцу, женско. — Тек Доситеј Обрадовић стао је тражити за жену школовање и образовање. Скерл. Страх свијешћу сину: Нека жена вришти! Гор. б. одрасла особа женског пола. — Једни писци воле живот као жену. Матош. 2. а. брзчни друг женског пола, супруга. — Јеси ли учитељева жена? ... — Не! ... Ја још нисам удата, ја сам девојка. Вес. Такав један господин узео је за жену нашу драгу Шарлоту. Крл. б. она која је удата или она која је била удата. — Она, узнемирена, повери се тада својој првој кони, жени већ у годинама. Јевт. Ан-4 ка је издржала њихов говор против жена4 нероткиња. Михољ. 3. фиг. пеј. (о мушкар-? цу) онај који нема мушке одважности, плашљивац, кукавица, слабић. — То мужеви? То су жене! Кост. Л. Жена био ко се не освети! Радич.