же́стити
жестити
Лема
жестити
Извор
том 2, стр. 27, редослед 31
- —
љутити, гневити (кога).
— Но по пољу коња разиграва да га боље жести и помами.
Жеrа сунца као да га је жестила и давала му снаГV. Цип.
Пододреднице
повр. — Умири ми се, драги бабајко, не жести ми се, слушаћу те ја. Кост. Л. Хуље, хуље! — жестио се старац. Цар Е
Изворни текст (OCR)
же́стити, же̑стӣм несврш. љутити, гневити (кога). — Но по пољу коња разиграва да га боље жести и помами. НП Вук. Жеrа сунца као да га је жестила и давала му снаГV. Цип.