жи̑вӣ

— Нећу ли је живу здраву повести на свој град!

Природа је многим ... врстама живих бића ускратила сваку интелигенцију.

— Чинило јој се да јој је искинут комад жива меса.

— Жив дјечак, здрав здравцат.

Он је узео жива учешћа у династичком преврату.

— Књижевност је овдје била у вртлогу живог живота.

Увече је текла жива трговина.

— Истина је жива да сам још необјективнији отпор знао скршити.

Сава је био живи ђаво.

— Вазду2 се заситио воњем сухе траве и џбунова што избијахуизмеђу жива стијења.Ћип. 4.који још постоји, развија се.

— Неки од старих песника су] ... постали нарочито живи у народноослободилачкој борби.

— Блистале су очи] ... јасним, живим сјајем.

Живим бојама бљеснуше локве по дворишту.

— Пажљиво је слушао његово живо причање.

Песник живе и плодне маште.

Дебата је била ванредно жива.

— Гледам Јанкуља, како мљаска једући жив кукуруз.

— У то озго из села чује се чељадетско дозивање и живо зарже.

Кад доврши кулV, начини велику појажу

— шталу за живо.

ме срам поједе јако се стидим; ~ сам заспао јако сам сањив, поспан; ~ сахра њен (за копа н) одвојен од живота, друштва; ~ умрети (премрети) од страха страшно се препасти; ~ вага тежина живе животиње; ~ ватра (живи огањ) 1) ватра добивена трљањем сувих дрва једно о друго; 2) врло храбар, окретан, вредан (о човеку), одличан, врло добар (на послу); 3) борба, мука, погибија; ватра из пушака; ~ вода 1) изворска, речна вода; 2) празн. чудотворна вода која оживљава; ~ жеља 1) велика жеља; 2) (у вокативу) а) драго ми је да те видим; б) подр. не марим много за тебе; ~