жи̑вӣ
живи QA: medium
Лема
живи
Извор
том 2, стр. 28, редослед 23
- 1.а.
-о̄ комп. жи̏вљӣ) а. који живи, који је у животу; супр. мртав.
— Нећу ли је живу здраву повести на свој град!
Природа је многим ... врстама живих бића ускратила сваку интелигенцију.
- 1.б.
који чини део живог бића.
— Чинило јој се да јој је искинут комад жива меса.
- 2.а.
пун живота, живости, живахан, немиран; активан.
— Жив дјечак, здрав здравцат.
Он је узео жива учешћа у династичком преврату.
- 2.б.
пун покрета, прометан, бучан.
— Књижевност је овдје била у вртлогу живог живота.
Увече је текла жива трговина.
- 3.а.
прави, стваран; истинеки.
— Истина је жива да сам још необјективнији отпор знао скршити.
Сава је био живи ђаво.
- 3.б.
сам, потпун.
— Вазду2 се заситио воњем сухе траве и џбунова што избијахуизмеђу жива стијења.Ћип. 4.који још постоји, развија се.
— Неки од старих песника су] ... постали нарочито живи у народноослободилачкој борби.
- 5.а.
јасан, светао.
— Блистале су очи] ... јасним, живим сјајем.
Живим бојама бљеснуше локве по дворишту.
- 5.б.
занимљив; бујан, буран.
— Пажљиво је слушао његово живо причање.
Песник живе и плодне маште.
Дебата је била ванредно жива.
- 6.
пресан, некуван, непечен.
— Гледам Јанкуља, како мљаска једући жив кукуруз.
- 7.
(у именичкој служби, само с. род) стока, домаћа животшња; животиња уопште.
— У то озго из села чује се чељадетско дозивање и живо зарже.
Кад доврши кулV, начини велику појажу
— шталу за живо.
ме срам поједе јако се стидим; ~ сам заспао јако сам сањив, поспан; ~ сахра њен (за копа н) одвојен од живота, друштва; ~ умрети (премрети) од страха страшно се препасти; ~ вага тежина живе животиње; ~ ватра (живи огањ) 1) ватра добивена трљањем сувих дрва једно о друго; 2) врло храбар, окретан, вредан (о човеку), одличан, врло добар (на послу); 3) борба, мука, погибија; ватра из пушака; ~ вода 1) изворска, речна вода; 2) празн. чудотворна вода која оживљава; ~ жеља 1) велика жеља; 2) (у вокативу) а) драго ми је да те видим; б) подр. не марим много за тебе; ~
Фразе
бојати се (чувати се) као живе ватре много се бојати чега ; да си ~ и здрав (ономе који нешто не зна) веруј, истина је; дирнути (такнути) у живо дирнути у живац, где је неко најосетљивији, где га највише боли; ~ био ( ~ била итд.) благослов одраслих деци (нарочито кад деца љубе руку); жив камен камен који је чврсто усађен у земљу, станацкамен; жи(в) ми нар. богами; богати; жив(а) ми (ти) тај и тај (та и та) нар. говори се у заклињању наводећи име најмилијег (обично детета);
Изворни текст (OCR)
жи̑вӣ, -а̄, -о̄; комп. жи̏вљӣ) 1. а. који живи, који је у животу; супр. мртав. — Нећу ли је живу здраву повести на свој град! Шен. Природа је многим ... врстама живих бића ускратила сваку интелигенцију. Јак. б. који чини део живог бића. — Чинило јој се да јој је искинут комад жива меса. Андр. И. 2. а. пун живота, живости, живахан, немиран; активан. — Жив дјечак, здрав здравцат. Пав. Он је узео жива учешћа у династичком преврату. Скерл. б. пун покрета, прометан, бучан. — Књижевност је овдје била у вртлогу живог живота. ХР 1928. Увече је текла жива трговина. Лал. 3. а. прави, стваран; истинеки. — Истина је жива да сам још необјективнији отпор знао скршити. Ђал. Сава је био живи ђаво. Глиш. б. сам, потпун. — Вазду2 се заситио воњем сухе траве и џбунова што избијахуизмеђу жива стијења.Ћип. 4.који још постоји, развија се. — Неки од старих песника су] ... постали нарочито живи у народноослободилачкој борби. Поп. Ј. 5. а. јасан, светао. — Блистале су очи] ... јасним, живим сјајем. Крањч. С. Живим бојама бљеснуше локве по дворишту. Лал. б. занимљив; бујан, буран. — Пажљиво је слушао његово живо причање. Нен. Љ. Песник живе и плодне маште. Скерл. Дебата је била ванредно жива. Адум. 6. пресан, некуван, непечен. — Гледам Јанкуља, како мљаска једући жив кукуруз. Јак. 7. (у именичкој служби, само с. род) стока, домаћа животшња; животиња уопште. — У то озго из села чује се чељадетско дозивање и живо зарже. Ћип. Кад доврши кулV, начини велику појажу — шталу за живо. Вујач.