жѝвот

жѝвот, -о̀те. м 1. а. стање живих бића од рођења до смрти. — На пољани виде још тројицу који су непомични ... Али један ... одаје знаке живота. Јак. Живот је у мени био потпуно стао на једну секунду. Мар. б. постојање; опстанак. — Хашекова их је књига надмашила и страховитом популарношћу и дуготрајниим животом у свјетским размјерима. Јонке. 2. телесна снага; свежина, здравље. — Здрава, свежа, једра лепота, све брекће животом. Лаз. Л. У тим јунацима нема ни капље оног силног живота Шт кључа. Матош. 3. начин живљења, животни услови, увети, стандард. — Он је био срастао с тим животом, о том није било сумње. Петр. В. Колико је јадан живот далматинских Загораца, не може се исказати! Мат. 4. живо биће, човек; становништво. — Хрвати су, жртвовавши на хиљаде живота, г. 1s4s. помагали цесару. Нех. У младој боровој шуми ... скупио се и ту sастао остатак живота из неколико села. Ћос. Д. 5. тело, снага; струк. — Удари му кроз живот бесна ватра, те не виде свет око себе. Вукић. Испод зубуна везала је невјеста узицом око живота опрегљачу. Љуб. 6. издржавање, опстанак. — Ја сам им давала за живот. Бег. 7. активност човека или друштва, ток развитка. — Ранковић је имао неку нежност према ... слабим људима које је живот прегазио. Скерл. 8. грана, област човекове и друштвене делатности: друштвени ~, јавни ~, културни ~, политички ~, породични, обитељски ~ итд. 9. опис живота, биографија. — Живот С. Марковића], рад и идеје. Скерл. 10. садржина живљења, оно што је најдраже човеку, животна срећа, уживање. — Дете  јој је свет и живот. СКГ 1937. Нема ту среће ни живота. Лаз. Л. То није живот! Вјечно ... жеђати жарко барем кап живота. Кркл. Тамо гдје живот се живи, а не без сврхе тек гине. Домј. 11. живост, изразитост. — Очи његове добише за часак нешто живота. Ћос. Б.