жи̏то
жито
Лема
жито
Извор
том 2, стр. 39, редослед 12
- 1.
заједнички назив за биљке од чијег се плода меље брашно и прави хлеб, крух; плодови тих биљака, зрневље; назив за пшеницу.
— Земљорад је већ прилично био савршен, јер се ни данас не гаји много више разних жита.
На пољу дозријева жито таласајући се на повјетарцу.
- 2.
кувана пшеница која се једе на даћи или слави, кољиво.
— Свештеник излази да очита ... над житом. Брзо ломи крснице, прелива жита вином.
- 3.
просо. Вук Рј.
dialectal
Фразе
бела, стрмна жита пшеница, јечам, раж и овас; испод жита (радити) кришом, потајно; од тог жита нема брашна од тога неће бити ништа, то неће успети.
Изворни текст (OCR)
жи̏то с 1. заједнички назив за биљке од чијег се плода меље брашно и прави хлеб, крух; плодови тих биљака, зрневље; назив за пшеницу. — Земљорад је већ прилично био савршен, јер се ни данас не гаји много више разних жита. Жуј. На пољу дозријева жито таласајући се на повјетарцу. Леск. Ј. 2. кувана пшеница која се једе на даћи или слави, кољиво. — Свештеник излази да очита ... над житом. Брзо ломи крснице, прелива жита вином. Сек. 3. покр. просо. Вук Рј.