жи̏ца
жица QA: medium
Лема
жица
Извор
том 2, стр. 39, редослед 18
- 1.
упредена нит, конац.
— Мајка преде танку жицу.
Велики паук спуштао се по својој жици.
- 2.а.
истањен или као нит упреден метал.
— За тај прстен веза̑на је дугачка, јака а савитљива челична жица (кабл).
Није код мене купио ... ни колут жице.
- 2.б.
струна (од црева, метала) на музичком инструменту.
— Најприје ситно закуцаше жице бандуре.
Тамбур, тамбур, ситна тамбурице,
— удри побро, у сићане жице.
- 3.а.
танак слој руде у другој маси.
geology— Рудник је открио бакарну жицу. Пол. 1959. б, вода која у мањим количинама тече кроз земљу; танак млаз.
— Пронађе водену жицу, па ископа и бунар.
Живот Џимшира Туховца и кеса његова ... брзо се своде на све тању жицу.
- 4.а.
фиг. црта, одлика, смисао, нота; дар.
— Либрето се одликује кумористичном жицом. В 1885.У њега је јака сањарска жица. Не2. Пјесма обична, тек је некако жалостивом чини она жица сумсрности. Цар
- 4.е.
Он је приповедачку жицу имао, несумњиво, и у високом степену. Поп. П.
- 4.б.
наслеђеност, порекло.
— Будући син малена шљивара, био је понешто господске жице.
Као сви Гранићи вукао је однекуд турску жицу.
- 5.
телеграф; телефон.
— Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све!
- 6.
(обично у мн.) фиг. ограда од жица и њом ограђен простор; логор.
— Једни се спремају да бјеже из жица.
Провео сам био већ неколико месеци у жицама. НК 194б. Сада иста судба прекожице вреба.
- 7.
индив. схватање, поглед на свет; ков, начин живота.
— Бијаше кротак, ал правичан, старе жице.
- 8.
гранчица, витица.
dialectal— Знала би се успети и расплести танке грахове жице.
Фразе
бодљикава ~ жица с бодљама која се употребљава за ограде и утврђивање положаја у рату; гласне жице анат. кожни набори у грлу чијим се треперењем производи глас; играчица на жици циркуска играчица еквилибристкиња; колико жица, толико го д иница каже се некоме кад има ново одело; погодити (дирнути, ударити кога) у (праву) жицу дирнути у осетљиво место; погодити коме (праву) жицу погодити некоме жељу, мисао; пребирати жице свирати, певати; (у)бити, тући жицу шатр. околишним путем нешто (из)молити, тражити, добити; ударити у друге жице окренути на друго, на други начин; ударити у танке, тање жице јадиковати да се изазове сажаљење.
Изворни текст (OCR)
жи̏ца ж 1. упредена нит, конац. — Мајка преде танку жицу. Радич. Велики паук спуштао се по својој жици. Ћор. 2. а. истањен или као нит упреден метал. — За тај прстен веза̑на је дугачка, јака а савитљива челична жица (кабл). Петр. М. Није код мене купио ... ни колут жице. Гор. б. струна (од црева, метала) на музичком инструменту. — Најприје ситно закуцаше жице бандуре. Шов. Тамбур, тамбур, ситна тамбурице, — удри побро, у сићане жице. Радич. 3. геол. а. танак слој руде у другој маси. — Рудник је открио бакарну жицу. Пол. 1959. б, вода која у мањим количинама тече кроз земљу; танак млаз. — Пронађе водену жицу, па ископа и бунар. Вес. фиг. Живот Џимшира Туховца и кеса његова ... брзо се своде на све тању жицу. Сиј. 4. а. фиг. црта, одлика, смисао, нота; дар. — Либрето се одликује кумористичном жицом. В 1885.У њега је јака сањарска жица. Не2. Пјесма обична, тек је некако жалостивом чини она жица сумсрности. Цар Е. Он је приповедачку жицу имао, несумњиво, и у високом степену. Поп. П. б. наслеђеност, порекло. — Будући син малена шљивара, био је понешто господске жице. Шен. Као сви Гранићи вукао је однекуд турску жицу. Андр. И. 5. телеграф; телефон. — Катанић му на дан свадбе честита само жицом, и то беше све! Лаз. Л. 6. (обично у мн.) фиг. ограда од жица и њом ограђен простор; логор. — Једни се спремају да бјеже из жица. Ђон. Провео сам био већ неколико месеци у жицама. НК 194б. Сада иста судба прекожице вреба. Фран. 7. индив. схватање, поглед на свет; ков, начин живота. — Бијаше кротак, ал правичан, старе жице. Шен. 8. покр. гранчица, витица. — Знала би се успети и расплести танке грахове жице. Војн.