Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

жма̏рити

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 41

жма̏рити

жмарити

Стална адреса

Лема

жмарити

Варијанте

жма́рити

Извор

том 2, стр. 41, редослед 38

  1. 1.

    несврш. изазивати жмарце, језу, дрхтавицу.

    несврш. — несвршени глагол
    — Клавир и виолине попевају ... звуци и ритам жмаре.
    Сек.
  2. 2.

    пушити лулу жвалећи.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Насупрот њеrа] ... је сједио Никола Мачак, жмарећи лулу.
    Ћоп.
  3. 3.

    бриждати, бити видан у нечему, у некој другој материји (о течности).

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Црне накривљене чесме шикљале су студеним млазевима у сатрула корита око којих су жмариле баре.
    Лал.
    Газили су полако, гледали пред собом
    — под ноrама жмарила им вода.
    Сиј.
Изворни текст (OCR)
жма̏рити, -ӣм и жма́рити, жма̑рӣм несврш. 1. изазивати жмарце, језу, дрхтавицу. — Клавир и виолине попевају ... звуци и ритам жмаре. Сек. 2. покр. пушити лулу жвалећи. — Насупрот њеrа] ... је сједио Никола Мачак, жмарећи лулу. Ћоп. 3. покр. бриждати, бити видан у нечему, у некој другој материји (о течности). — Црне накривљене чесме шикљале су студеним млазевима у сатрула корита око којих су жмариле баре. Лал. Газили су полако, гледали пред собом — под ноrама жмарила им вода. Сиј.