жр̏тва

жртва

Лема

жртва

Варијанте

жр̑тва

Извор

том 2, стр. 44, редослед 24

1.
рлr. оно (особа, животиња или предмет) што се приноси неком божанству у знак захвалности или ради придобијања за себе.
— Питаrора је по успешно постављеној познатој геометријској теореми принео боговима на жртву сто волова.
Псих.
Људождери ... прије него свечано прождеру своје заробљенике ... приносе прије тога жртве својим боговима.
Јонке
2.
одрицање од нечега; несебично давање, вршење дела у корист некога или нечега; оно чега се одриче неко у корист другога.
— Било је једно снажно колено људи ... Оно је схватило живот као жртву. Вас.Улудо је жртвовала своју младост не добивши ништа у замјену за толику жртву.
Ивак.
3.
живо биће или предмет коме предстоји смрт, уништење; оно што је већ мртво, уништено.
— Чује се да су куће доста оштећене, али да људских жртава нема.
Сек.
Павле, ено онде на обали заклана жена! Павле приђе жртви и стаде ошинут језом.
Ћос. Д.
4.
онај који се свесно одриче нечега; онај који неправедно испашта.
— Ти добри синови и честита браћа, вечито су жртва породице.
Петр. В.
А знате ли ви да сам ја био жртва ваших сплетака и завјера?
Креш.

Изворни текст (OCR)

жр̏тва и жр̑тва ж 1. рлr. оно (особа, животиња или предмет) што се приноси неком божанству у знак захвалности или ради придобијања за себе. — Питаrора је по успешно постављеној познатој геометријској теореми принео боговима на жртву сто волова. Псих. Људождери ... прије него свечано прождеру своје заробљенике ... приносе прије тога жртве својим боговима. Јонке. 2. одрицање од нечега; несебично давање, вршење дела у корист некога или нечега; оно чега се одриче неко у корист другога. — Било је једно снажно колено људи ... Оно је схватило живот као жртву. Вас.Улудо је жртвовала своју младост не добивши ништа у замјену за толику жртву. Ивак. 3. живо биће или предмет коме предстоји смрт, уништење; оно што је већ мртво, уништено. — Чује се да су куће доста оштећене, али да људских жртава нема. Сек. Павле, ено онде на обали заклана жена! Павле приђе жртви и стаде ошинут језом. Ћос. Д. 4. онај који се свесно одриче нечега; онај који неправедно испашта. — Ти добри синови и честита браћа, вечито су жртва породице. Петр. В. А знате ли ви да сам ја био жртва ваших сплетака и завјера? Креш.