Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

жу̏пниковати

мтом 2, стр. 48

жу̏пниковати

жупниковати

Стална адреса

Лема

жупниковати

Варијанте

жу̑пниковати

Извор

том 2, стр. 48, редослед 5

  1. —

    несврш. бити жупник, свештеник ; вршити службу жсупника.

    несврш. — несвршени глагол
    — Постаде жупником цркве св. Марка ... али је ту жупниковао за врло кратко време. Водн. Петар Бучар жупникује недалеко
    Кaрловцa. Ков. А.
Изворни текст (OCR)
жу̏пниковати и жу̑пниковати, -Кује̄ м несврш. бити жупник, свештеник ; вршити службу жсупника. — Постаде жупником цркве св. Марка ... али је ту жупниковао за врло кратко време. Водн. Петар Бучар жупникује недалеко Карловца. Ков. А.