Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

жу́ре̄ње

стом 2, стр. 48

жу́ре̄ње

журење

Лема

журење

Извор

том 2, стр. 48, редослед 18

  1. 1.

    гл. им. од жсурити (се) жу́рити, жу̑рӣм несврu. 1. хитати; брзо ићи, брзо радити.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именица
    — Уз стабла журе војске буба.
    Дуч.
    Вук је журио и брзао.
    Дав.
  2. 2.

    терати (кога) да брже ради, да иде и сл.

    сл. — слично
    — Иди, иди, дошао је неко!
    — поче је журити мати.
    Станк.
    И он је са своје стране журио кењца.
    Божић

Пододреднице

~ се

журити (1)

журити (1)
Изворни текст (OCR)
жу́ре̄ње с гл. им. од жсурити (се). жу́рити, жу̑рӣм несврu. 1. хитати; брзо ићи, брзо радити. — Уз стабла журе војске буба. Дуч. Вук је журио и брзао. Дав. 2. терати (кога) да брже ради, да иде и сл. — Иди, иди, дошао је неко! — поче је журити мати. Станк. И он је са своје стране журио кењца. Божић.