жу̑ч

жуч QA: medium

Стална адреса

Лема

жуч

Извор

том 2, стр. 51, редослед 23

1.
и м жутозелена течност, текућина горког укуса коју излучује јетра преко жучне кесице.
dialectal
покр. — покрајински
2.
жучни мехур.
— То му подражило жуч.
Цар Е.
Вришти од болова ... Јамачно јој опет жуч прорадио.
Рад. Д.
Што не пијете? Нисте ваљда сви болесни од жуча?
Ћос. Д.
3.
фиг. заједљивост, пакост, злоба.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Ако је ишта слатке крви
— она је! Знаш ли шта је: нема жучи.
Вес.
4.
љутина; бес, јед.
— Кнез Горјански просипао је сад на лигаше сву своју жуч.
Шен.
Потукоше се међусобно, само да искале жуч.
Коз. Ј.
5.
горчина; трпљење.
— Нагни к устима купу жића, пуну жучи.
Домј.
Чашу меда јошт нико не попи што је чашом жучи не загрчи. 14ег.
жлезда, ~ кесица. 2. жустар, оштар, спреман на свађу. —У сали је владала суха и мртва топлота, која је само још више дражила и онако нервозне и у послу жучне људе. Ћос. Б. Педагози и психијатри воде већ дуго врло жучне дискусије о стању здравља школске омладине. Вј. 19бо. 3. једак, љутит; пакостан. — У његовим списима не осећа се ни ватрен и занесен апостол, ни жучан и огорчен критичар. Прод. Вељић је црн, жучан човјек ... пун мржње на партизане. Лал. Хиљаде редовника држало је жучне проповиједи против Фридрика II. Пов. 2. 4. горак, тежак. — Бијаше сладак само жучни крух емиграције.
Матош

Фразе

излити, искалити, просути ~ оборити се на некога тешким грдњама. жу̏чан, жу̏чна и жу̀чна, жу̏чно и жу̀чно (одр. жу̀чнӣ, -а̄, -о̄) 1. (одр.) који се односи на жсуч: ~ каменац, ~ канал, ~ мехур,

Изворни текст (OCR)

жу̑ч, жу̏чи ж и покр. м 1. жутозелена течност, текућина горког укуса коју излучује јетра преко жучне кесице. 2. жучни мехур. — То му подражило жуч. Цар Е. Вришти од болова ... Јамачно јој опет жуч прорадио. Рад. Д. Што не пијете? Нисте ваљда сви болесни од жуча? Ћос. Д. 3. фиг. заједљивост, пакост, злоба. — Ако је ишта слатке крви — она је! Знаш ли шта је: нема жучи. Вес. 4. љутина; бес, јед. —— Кнез Горјански просипао је сад на лигаше сву своју жуч. Шен. Потукоше се међусобно, само да искале жуч. Коз. Ј. 5. горчина; трпљење. — Нагни к устима купу жића, пуну жучи. Домј. Чашу меда јошт нико не попи што је чашом жучи не загрчи. 14ег.