Одредница

м

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 262

м

м

Лема

м

Извор

том 3, стр. 262, редослед 1

  1. 1.а.

    (М) фон. двоуснени носни сугласник, сонант.

    фон. — фонетски
  2. 1.б.

    слово којим се обележава тај глас.

  3. 2.а.

    скраћ. (м) метар.

  4. 2.б.

    грам. (м.) мушки род.

    грам. — граматика, граматичким. — место, уместо
  5. 2.в.

    (м.) (ек.) место.

    м. — место, уместоек. — екавски
  6. 2.г.

    (м.) (ек.) месец.

    м. — место, уместоек. — екавски
  7. 3.

    (М) римски знак за број 1000. ма (кај је наглашено: ма̏) везн.

    везн. — везник
  8. 1.

    у допусним реченицама: макар.

    — Никад оне нису заспале пре него он дође, па ма то било у зору.
    Лаз. Л.
    Душо моја, ти се не бој тмина, ма и смрт се окомила на ме.
    Вит.
  9. 2.а.

    у супротним реченицама: али.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Хитали смо пријед да дођемо, ма никако не могасмо брже.
    Њег.
    Куле су биле чврсте, ма је у њима мало војника.
    Нех.
  10. 2.б.

    необ. у саставним реченицама: па, те.

    необ. — необично
    — Љуба му је ужућела
    — ма је пита млади Павле.
    НП Вук
  11. 3.

    у саставу општих заменица и прилога с упитним: ко, што, који, какав, кад(а), где, куда и др. за искључење било каквог ограничења: макар, било.

    с — средњи роддр. — друго
    — Пиши ма шта.
    Нен. Љ.
    Ја сам бољи од вас ма којег.
    Петр. В.
    Он ће себи и код нас, ма када, прокрчити пут до побједе. КХ 193б. пеј. Овако песме не пева ма ко.
    Скерл.
  12. 4.а.

    у служби узвика ама, та.

    — Ма, сви ми нешто замерамо нашем Београду. Петр.
  13. 4.в.

    Ма ви сте болесни, шјор Бепо. Мар.

  14. 4.б.

    на, узми.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Ма чобане, па се напиј вина!
    Рј. А.

Фразе

ма немој(те) у изненађењу: та није ваљда, није могуће.
Изворни текст (OCR)
м (М) 1. а. фон. двоуснени носни сугласник, сонант. б. слово којим се обележава тај глас. 2. скраћ. а. (м) метар. б. грам. (м.) мушки род. в. (м.) (ек.) место. г. (м.) (ек.) месец. 3. (М) римски знак за број 1000. ма (кај је наглашено: ма̏) везн. 1. у допусним реченицама: макар. — Никад оне нису заспале пре него он дође, па ма то било у зору. Лаз. Л. Душо моја, ти се не бој тмина, ма и смрт се окомила на ме. Вит. 2. а. покр. у супротним реченицама: али. — Хитали смо пријед да дођемо, ма никако не могасмо брже. Њег. Куле су биле чврсте, ма је у њима мало војника. Нех. б. необ. у саставним реченицама: па, те. — Љуба му је ужућела — ма је пита млади Павле. НП Вук. 3. у саставу општих заменица и прилога с упитним: ко, што, који, какав, кад(а), где, куда и др. за искључење било каквог ограничења: макар, било. — Пиши ма шта. Нен. Љ. Ја сам бољи од вас ма којег. Петр. В. Он ће себи и код нас, ма када, прокрчити пут до побједе. КХ 193б. пеј. Овако песме не пева ма ко. Скерл. 4. у служби узвика а. ама, та. — Ма, сви ми нешто замерамо нашем Београду. Петр. В. Ма ви сте болесни, шјор Бепо. Мар. б. покр. на, узми. — Ма чобане, па се напиј вина! Рј. А.