м
м
Лема
м
Извор
том 3, стр. 262, редослед 1
- 1.а.
(М) фон. двоуснени носни сугласник, сонант.
- 1.б.
слово којим се обележава тај глас.
- 2.а.
скраћ. (м) метар.
- 2.б.
грам. (м.) мушки род.
- 2.в.
(м.) (ек.) место.
- 2.г.
(м.) (ек.) месец.
- 3.
(М) римски знак за број 1000. ма (кај је наглашено: ма̏) везн.
- 1.
у допусним реченицама: макар.
— Никад оне нису заспале пре него он дође, па ма то било у зору.
Душо моја, ти се не бој тмина, ма и смрт се окомила на ме.
- 2.а.
у супротним реченицама: али.
dialectal— Хитали смо пријед да дођемо, ма никако не могасмо брже.
Куле су биле чврсте, ма је у њима мало војника.
- 2.б.
необ. у саставним реченицама: па, те.
— Љуба му је ужућела
— ма је пита млади Павле.
- 3.
у саставу општих заменица и прилога с упитним: ко, што, који, какав, кад(а), где, куда и др. за искључење било каквог ограничења: макар, било.
— Пиши ма шта.
Ја сам бољи од вас ма којег.
Он ће себи и код нас, ма када, прокрчити пут до побједе. КХ 193б. пеј. Овако песме не пева ма ко.
- 4.а.
у служби узвика ама, та.
— Ма, сви ми нешто замерамо нашем Београду. Петр.
- 4.в.
Ма ви сте болесни, шјор Бепо. Мар.
- 4.б.
на, узми.
dialectal— Ма чобане, па се напиј вина!
Фразе
ма немој(те) у изненађењу: та није ваљда, није могуће.
Изворни текст (OCR)
м (М) 1. а. фон. двоуснени носни сугласник, сонант. б. слово којим се обележава тај глас. 2. скраћ. а. (м) метар. б. грам. (м.) мушки род. в. (м.) (ек.) место. г. (м.) (ек.) месец. 3. (М) римски знак за број 1000. ма (кај је наглашено: ма̏) везн. 1. у допусним реченицама: макар. — Никад оне нису заспале пре него он дође, па ма то било у зору. Лаз. Л. Душо моја, ти се не бој тмина, ма и смрт се окомила на ме. Вит. 2. а. покр. у супротним реченицама: али. — Хитали смо пријед да дођемо, ма никако не могасмо брже. Њег. Куле су биле чврсте, ма је у њима мало војника. Нех. б. необ. у саставним реченицама: па, те. — Љуба му је ужућела — ма је пита млади Павле. НП Вук. 3. у саставу општих заменица и прилога с упитним: ко, што, који, какав, кад(а), где, куда и др. за искључење било каквог ограничења: макар, било. — Пиши ма шта. Нен. Љ. Ја сам бољи од вас ма којег. Петр. В. Он ће себи и код нас, ма када, прокрчити пут до побједе. КХ 193б. пеј. Овако песме не пева ма ко. Скерл. 4. у служби узвика а. ама, та. — Ма, сви ми нешто замерамо нашем Београду. Петр. В. Ма ви сте болесни, шјор Бепо. Мар. б. покр. на, узми. — Ма чобане, па се напиј вина! Рј. А.