на̑

на̑ и на̏ узв. 1. кад се нешто нуди или пружа: ево! узми! држи! — la, остави ову сабљу. Лаз. Л. ир. Тада неко од турских младића викне: »оћеш, курво, ТрИполис? Ево ти, на!«. Андр. И. 2. кад се живо, енергично даје реч, вера. — Хајд, владико, и то обидимо, ма залуду, на ти божју вјеру. Њег. 3. кад се живо или јетко указује на неповољан исход или последицу чега. — Чалабркни мало симо, мало тамо, и ето на̏. Ћип. 1ристао је Цико, да не испадне заостао, чинио се мудар, а сад — на! Кал. 4. уз прилог »сад«, кад се истиче блискост догађаја који предстоји. — Ви се оправдавате пред том вашом утваром, као да ће вас сад на појести. Мар. 5. (на̏) (обично удвојено) за дозивање домаћих животиња. на предлог којим се заједно са самосталном речју у ак. или лок. означава 1. (с ак. кад је реч о месту где нешто доспева, а с лок. кад је реч о месту где се нешто налази или бива) а. предмет чији је горњи део, горња површина место где се нешто налази или оива или камо што доспева. попети се на кров, кућа на брду, играти се на брежуљку, стати на опуuак. — Пруска влада је] ... осјетила да је на бајунете тешко и сјести, а камоли на њима лежати. Рад. Стј. фиг. Да по други пут примимо јарам на себе и окајемо све. М-О. б. ослонац чега: чаша на високој ножици, ослонити се на штап. — фиг. Читав животни смисао градила је на тој жељи. Донч. Све се то расуђивање не подиже на сигурној основици. Богдан. в. спољна, вањска површина чега или површина уопште (дводимензионална), простор — као место где се нешто налази или бива или камо што доспева: бубуљица на телу, испловити на пучину, ров на ливади, пасти на дно. — Она изведе децу на двориште. Ранк. То није мирис ђурђица ... дах је увела, влажна лишћа на дну грма, воња јесењих гљива и маховина на ногама храсrа. Наз. г. видљив, запажању доступан простор као место где се нешто налази или бива или камо што доспева: изаћи на сунце, бити на светлости. — Т наказа на видјело ће доћи. Богд. фиг. Истина изби на сриједу. Мул. д. оно што се обухвата, облаже, прекрива чим, што пролази кроз какав предмет или улази у њега: завој на рани, ставити пециво на ражањ, бурма на прсту. — Милану стави лисице на руке. Чипл. фиг. Намјести на лице гримасу големог чуђења. Донч. ђ. спољни, вањски мањи или било какав део, елеменат, односно детаљ, украс на другом чему: украс на блузи, прозор на кући, квака на вратима, чвор на узици, пресек на линији, деоница на прузи. — фиг. Нови доrађај ... бијаше развоју нашега језика много на путу. Јаг. е. нека тачка, линија, граница, релативан положај према чему — као место где се нешто налази или бива или камо што доспева; одређен ниво или износ нечега: град на екватору, доћи на центар, кућа на периферији, на ушћу реке, летети на висини. — ума је расла, док није нарасла на триста педесет динара. Срем. фиг. Морао би да стане на једну јасну линију. КР 1924. ж. нека тачка обале као место где се нешто налази или бива или камо што доспева: град на морУ, летовалиште на језеру и сл. з. нешто за чији је један крај везан какав предмет или живо биће: сат на ланцу. — Поведе псића на дугачком ланцу. Каш. фиг. Ми ћемо ... дјечка на узди држати. Јурк. и. објекат одређене намене до којега ко долази, крај којега се што налази и сл.: поћи на дрвљаник по дрва, на извор, на бунар. — И њих двадесет оде на извор на воду црну. М-И. Једнога јутра пошао је на воденицу. Вес. ј. нека установа, дом, просторија као место где се што налази или бива или камо што доспева: предавати на факултету, ићи на суд, на стан. — Хладно ми је било у то доба касно. На одају топлу грејала ме нада. Марк. Д. к. насеље, крај, област и сл. (на висоравни, вишој заравни, каквом пространству и истоименој води) у којему је што или у које што доспева: на Ријеци, на Жабљаку, стићи на Цетиње и сл. — Издворило девет пашалука и десети пашалук на Босни НПХ. л. оно чијем се утицају излаже, с чим се меша или справља нешто: пржкити на масти, кромпир на луку. — Стављају покојнике који умру без адресе ... на лед. Јонке. љ. предмет о који се нешто веша или о коме виси: о. — Обесила се на један од великих гвоздених клинова. Андр. И. Човјек виси на длаци. Кал. 2. а. (с лок.) дужност, задатак који неко врши, прилика, догађај у којему учествује, пжтупак којему је изложен: бити на послу, на часу, сату, на прослави, на робији. б. (с ак.) циљ, сврха неке радње, прилике у које ко или што долази или се шаље; казна која се коме одређује. — Сад ће] ... послати ескадрон на жесток јуриш. Крањч. Стј. Нисам чуо ни да је који на тамницу осуђен. Нен. Љ. 3. (с ак.) а. појам којему се или за који се што намењује. — Твој муж има мало времена на то. Петр. В. Нису подупирали ... ниједног од његових критичних иступа ... на обрану народних потреба. Р 1946. б. оно за што постоји готовост, за што је неко подобан, доспео. — Видело се да је готов на плач. Вес. Он бијаше момак, одавна на женидбу. Мул. в. последица до које нешто доводи, појава која нешто прати, којом се нешто одражава. — Служи ми више на неприлику него на заштиту. Андр. Н. Два пута се, на ужас Ненадов, лопта заплела у електричне жице. Ћос. Б. 4. (с ак.) а. (каткад и с лок.) онај коме или оно чему у одговорност, компетенцију и сл. пада каква радња, појава или задатак: на њему је да то уради, примити на себе, узети на своју душу. — Сад је дошао ред на Швејка. Јонке. На кога ће вас мати оставити, сироте моје! Петр. В. б. оно чему припада део чега, према чему се што разврстава или дели, судеоник, носилац одређеног удела. — Исто вриједи и за царину, за коју унапријед не можемо знати колико ће је отпасти на ратара, а колико на новчаре. Рад. Стј. На сваки бифстек испеците једно јаје. Петр. В. в. (обично с ак. мн.) резултат раздеобе чега, елементи у које се што дели. — Кад се Европа подели на мале кантоне ... онда ће бити мирна. Нен. Љ. Хтио бих ... исјећи вас на резанце. Јонке. г. количински, временски и др. одсеци по којима се што и3води: плаћати на месеЦ, на дан. — Немој пити на дукате вино, већ на гроше и на маријаше. НП Вук. Почне га комад круха хрскати, освајати на дијелове, као кост. Кал. 5. (с ак.) а. раздаљина, одстојање од чега; (и с лок.) место до којега што досеже, простор који што обухвата, поље дејства, деловања: на километар од града, на дохвату. — Ми смо ... пришли Власеници на пушкомет. Чол. Дошао је  на доглед удовичиној кући. Кал. б. временска мера, мера трајања нечега; временска разлика, размак између два догађаја. — Растављају се на дуго времена. Ђал. На по године, пре него што ће шегрта ослободити, узеће новог. Игњ. в. време које ће протећи до одређеног догађаја, временски одсек након којег нешто долази; исп. након,