Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о

Узвтом 3, стр. 832

о

о

Лема

о

Извор

том 3, стр. 832, редослед 3

  1. 1.

    (наглашено најчешће: 6) за дозивање.

    — Зову дете:
    — О, Миљко!
    Вукић.
    О шикаре, о шипрази, о шеварје те наше јадне земље!
    Наз.
  2. 2.а.

    за појачавање исказа у приповедању или обраћању.

    — О, како ће се згранути од чуда!
    Рак.
    О, о, људи ... како сам био луд!
    Ивак.
  3. 2.б.

    при изражавању жеље.

    — О, да rа само једном пусте!
    Петр. В.
  4. 3.

    (каткад поновљено или отегнуто) као израз чуђења.

    — Ооо!
    — заграјаше сви.
    Срем.
Изворни текст (OCR)
о2 Узв. (наглашено најчешће: 6) 1. за дозивање. — Зову дете: — О, Миљко! Вукић. О шикаре, о шипрази, о шеварје те наше јадне земље! Наз. 2. за појачавање исказа а. у приповедању или обраћању. — О, како ће се згранути од чуда! Рак. О, о, људи ... како сам био луд! Ивак. б. при изражавању жеље. — О, да rа само једном пусте! Петр. В. 3. (каткад поновљено или отегнуто) као израз чуђења. — Ооо! — заграјаше сви. Срем.