обаве́стити

обавестити QA: medium

Лема

обавестити

Извор

том 3, стр. 834, редослед 3

1.
(трп. прид. оба̀ве̄штен), ијек. обавијѐстити, сврш. 1. дати, послати обавест, обавештење, известити
трп. прид. — трпни придевприд. — придевијек. — ијекавски
о догађајима.
2.
упутити у што, објаснити коме; поучити, посаветовати.
Учитељ се ... доста намучио са мном док Ме није обавијестио. Вел. Кара не што је пакостан, већ што је рад да сваког обавести. 1лиш.

Пододреднице

~ се

1. примити обавест, обавештење, сазнати, чути. — Послаше сваки свог слугу да се обавијесте о стању нећакиње. Франг. 2. споразумети се, објаснити се. — Изађе преда њ нека пегава Швабица, с којом се није могао никако обавестити. Срем

примити обавест, обавештење, сазнати, чути.споразумети се, објаснити се.

Изворни текст (OCR)

обаве́стити, -а̀ве̄стӣм (трп. прид. оба̀ве̄штен), ијек. обавијѐстити, сврш. 1. дати, послати обавест, обавештење, известити: