па
па
Лема
па
Извор
том 4, стр. 296, редослед 1
- —
(у вези: па-пак) узв. оном. звук који се чује кад пушчани меци ударају по Црњ. сложеницама који казује да је оно што други део сложенице значи нешто друго, друкчије, лошије, споредно, да је подражавање, имитација нечега; да није изворно, првобитно, право:
дрвећу. — Па, пак — чују се танад по дрвећу. па- предметак у именичким и придевским пабирак, парожак, паројак, павечера, паслика, пачист, патворина.
Изворни текст (OCR)
па2 (у вези: па-пак) узв. оном. звук који се чује кад пушчани меци ударају по дрвећу. — Па, пак — чују се танад по дрвећу. Црњ. па- предметак у именичким и придевским сложеницама који казује да је оно што други део сложенице значи нешто друго, друкчије, лошије, споредно, да је подражавање, имитација нечега; да није изворно, првобитно, право: пабирак, парожак, паројак, павечера, паслика, пачист, патворина.