Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

р

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 312

р

р

Лема

р

Извор

том 5, стр. 312, редослед 1

  1. 1.а.

    (Р) фон. звучни алвеоларни сугласник при чијем изговору врх језика слободно трепери на предњем делу непца док усне мирују пропуштајући ваздушну струју; ликвидни сонант који се може јавити у нашем језику и у функцији самогласника.

    фон. — фонетски
  2. 1.б.

    двадесето слово ћирилске азбуке, којим се обележава тај глас (у српскохрватској латиници двадесет треће слово, звано »ер«).

  3. 2.

    (р.) скраћ. разред.

  4. 3.а.

    (Ђ) ознака за Реомирову скалу на термометрима.

  5. 3.б.

    у поштанском саобраћају ознака за препоручену пошиљку (»рекомандирано«).

  6. 4.

    (г) радијус.

  7. 5.

    партикула која се у неким народним говорима додаје на крају понеким речима (обично заменицама и прилозима): ништар, менекар, ондар, садекар. Вук Рј.

Изворни текст (OCR)
р (Р) 1. а. фон. звучни алвеоларни сугласник при чијем изговору врх језика слободно трепери на предњем делу непца док усне мирују пропуштајући ваздушну струју; ликвидни сонант који се може јавити у нашем језику и у функцији самогласника. б. двадесето слово ћирилске азбуке, којим се обележава тај глас (у српскохрватској латиници двадесет треће слово, звано »ер«). 2. (р.) скраћ. разред. 3. (Ђ) а. ознака за Реомирову скалу на термометрима. б. у поштанском саобраћају ознака за препоручену пошиљку (»рекомандирано«). 4. (г) радијус. 5. партикула која се у неким народним говорима додаје на крају понеким речима (обично заменицама и прилозима): ништар, менекар, ондар, садекар. Вук Рј.