Одредница

с

предлтом 5, стр. 590

с

с QA: medium

Лема

с

Извор

том 5, стр. 590, редослед 2

  1. 1.

    с ген.

    с — средњи родген. — генитив
  2. 1.а.

    означава потицање, одвајање а. од неког уздигнутог места, од површине, пространства, отвореног простора, од неке водене просторије или места на истоименој води.

    — Сиђе са Сетихова.
    Андр. И.
    Не идеш ли са поља Косова?
    НП Вук
    Пође с балкона.
    Мар.
    А други ће кренути а Сане.
    Коч.
    Воз рано полази са Ријеке. Ред.
  3. 1.б.

    од врха, од краја чега, од каквог отвора.

    — Са врха се стрмен Илиј руши.
    М-И
    Мален прамен дима дизао се с циrаре.
    Торд.
  4. 1.в.

    од реке, чесме и сл. извесне количине воде.

    сл. — слично
    — Воду са Зете не пије нико без невоље.
    Нен. Љ.
    Дјевојчица и стара Ана морале су са чесме доносити воду на глави.
    Кал.
  5. 1.г.

    од извора одакле се нешто преноси на друго што.

    — Превела је један роман с енглеског језика. Ред.
  6. 1.д.

    од места у коме се нешто врши, у коме неко живи, налази се или одакле је пореклом.

    — Тежаци моји с горњих крајева зауставили су се пред црном кућом.
    Коч.
    Наједном с десне стране пута људски
    Стан.
    Кол. Ви сте супруга мога доброrа друrа ca школских клупа.
    Бег.
    То ми је такав начин с Олимпа богова вечних.
    М-И
    Један наш познаник са Жабљака. Ред.
  7. 1.ђ.

    од једне тачке према којој се одређује какав размак: од.

    — Вас у крви с главе до чизама.
    НП Вук
    Улице иду право с краја на крај.
    Чипл.
    Далеко је с мора на Дунаво.
    НПХ
  8. 1.е.

    од каквог положаја, дужности, посла, забаве и сл.

    сл. — слично
    — Династија је коначно дигнута С пријестоља.
    Рад. Стј.
    Довикну отац који се већ бијаше вратио с рада.
    Ћор.
    Ераћали су се са издржане казне, из рудника.
    Лал.
    Вратио се с пута. Ћос.
  9. 1.ж.

    од места вршења радње од којега се одваја нешто што је у вези с том радњом.

    с — средњи род
    — Трговци не истоварVјV робу него је продају с брода.
    Нех.
    Ca тоrа је торња Галилеј у Гизи вршшо своја физичка проматрања.
    Нен. Љ.
  10. 2.а.

    означава место на коме се што сазнаје чулима; место 3s Речник српскохрватскога књижевног језика, извора чулних осета.

    — Угледа поворку са храстове гране.
    Наз.
    Све се то види с прозора фра-Петрове ћелије.
    Андр. И.
    Са сувих камењара почињу се плавити љубичице.
    Коч.
    Још мало су се чули акорди са гитаре.
    Мар.
  11. 2.б.

    са речима: гледиште, стајалиште одређује тачку посматрања према којој је нешт оноко како се каже управним глаголом.

    — 1ромотре ли се ове установе с гледишта опћенитих криминалних начина, разабире се да је нови закон ... одступио од опћенитих начела криминалнога права.
    Мј. 1926.
    У послу се све гледа са стајалишта користи и учинка.
    Сим.
  12. 2.в.

    као допуна придевима: чувен, познат, савршен и сл. одређује по чему је неко (или нешто) онакав (онакво) како се придевом означава.

    сл. — слично
    — Био је чувен са своје галантности У друштву. Петр.
  13. 2.в.

    Самостан је Спасовачки био на гласу са својих стада оваца. Нех. Камене су им алатљике несавршене како са грубе обраде тако и по сиромаштву облика. Жуј.

  14. 3.

    одређује узрок, циљ: због, ради.

    — Дође до потока који је набујао с јесенских киша.
    Леск. Ј.
    И са такве мисли што лагано прође она покри очи и јецати стаде.
    Ил.
    Ту је оно што ми срце мами с чега ноћу бдијем до у освит дана.
    Шант.
  15. 4.а.

    одређује време вршења радље.

    — Било је то с јесени ... кад сам преД њима ... читао ... Народног посланика. ЛМ!С 1957. С вечери често долази к нама. Ред.
  16. 4.б.

    почетни тренутак времена у развитку какве радње или стања.

    — С почетка чу како му срце бије.
    Лаз. Л.
    Рујна свјетлост проби се кроз тај лом заслијепивши ми чула с првог МаХа.
    Комб.
  17. 5.

    одређује начин како се радња врши или остварује. —Храни мајка два нејака сина све с преслице и с деснице руке. НП Вук. П. с речима у окузативу значи место где се што (ко) налази или се што врши.

    с — средњи род
    — Поље лежи с ону страпу Бјелоша̂.
    Љуб.
    Бескрајна ноћи с ону страну ума.
    Уј.
    Она је некада била краљица У једној земљи с ону страну песка.
    Дуч.
    Ја ћу лично с митраљезом у засједу с доњи крај цесте.
    Ћоп.
    II. с инструменталом означава
  18. 1.

    друштво, заједницу у вршењу какве радње, односно у доживљавању каквог стања.

    — Четири стотине година Црногорци непрестано се бију с Турцима.
    Нен. Љ.
    Она није крила своје љубави с АХметом. Мул. када је надзорник с њим, откуда они онда могу да су против?
    Ћос. Б.
    С Крстом је Дандоло у сталном дописивању. Не2.
  19. 2.а.

    опрему за оно на шта је усмерена радња.

    — Сједиш на кревету с ножкем за разрезивање књиге.
    Мар.
    Обратићемо се на све установе и особе с молбом да нам иду на руку.
    Крањч. Стј
  20. 2.б.

    предмет који главни појам има уза се; део главног појма у тој функцији.

    — Изиђе с бременом из зграде.
    Коч.
    Појавио се наједном са новим путним ковчежићем.
    Кал.
    Остајући дуго с ухом у трави Џимшир се прокашља.
    Сиј.
  21. 2.в.

    какву особину коју има главни појам.

    — Ӣiож с дршком од слонове кости. Ред. О њему се прича као о човјеку с истанчаним умјетничким искуством.
    Креш.
  22. 2.г.

    објекат радње означене управном речју.

    — Јако је развијена трговина с крзном.
    Петр. М.
    Газда Никола је радио са стоком и кожом.
    Андр. И.
  23. 2.д.

    начин вршења радње.

    — И ја сам га слушао с неком побожноШћУ.
    Наз.
    Пред његовом збирком ... ваља се зауставити с поштовањем. КХ 193б. С муком ће струк од струка раставити.
    Чипл.
  24. 3.

    некњиж. средство помоћу којег се врши, остварује радња.

    — Они вуку убојне топове, с њима наше обаљују куле.
    НП Вук
    Испод прозорчића била је написана с плавом бојом велика звијезда.
    Брл.
  25. 4.

    појам од кога се што одваја, раставља: од.

    — Гуче пушка из каурске војске, погодила Челебића МVја, одмах га је с коњем раставила.
    НПХ
    СтраХ изненада овлада Стојаном чим се растао са адвокатом.
    Ћор.
    Јесте ли се растали с памећу?
    Креш.
  26. 5.а.

    појам односа, размера или поређења с главним појмом.

    с — средњи род
    — Познато је да је квалитет литерарне продукције У обратном размјеру са квантитетом.
    Матош
    Шта је срце једне птице ако га поредиш са срцем човјековим?
    Креш.
  27. 5.б.

    уза све то, скупа узев.

    — Ја се отален не мичем, јер нити је твоје ни моје лаго ово, ма са свијем тијем, ако пребројиш све изворе ... макнућу ти се с мјеста. Н. прип.
    Вук
  28. 5.в.

    (у вези с инструменталом именица: обзир, поглед и сл.) имајући на уму.

    с — средњи родсл. — слично
    — С погледом на будућност, разумљива је и тежња северних држава] ... да присваја у поларне земље.
    Петр. М.
    С обзиром на ... удаљеност болничка је соба ... била у сваком погледу хиљаду пута боља.
    Креш.
  29. 5.г.

    појам с којим се узима овакво или онакво стање, односно с којим се нешто дешава.

    с — средњи род
    — Добро је са здрављем владика].
    Нен. Љ.
    Поче потанко приказивати како је све то заправо било с њиме.
    Јонке
    Поручи Кутузову: да не мисли да може добити Серет већ да се задовољи с Прутом.
    Нов.
    Увијек је он с новцима, то ја добро знам, кубурио.
    Донч.
  30. 6.

    време какве радње или стања.

    — С првим сумраком кренуо Лазар низ чувене Кнежеве косе.
    Рад. Д.
    С даном развргнућа односа преузет ћемо робу на складишту.
    Сим.
  31. 7.

    некњиж. простор неког кретања (књижевно је инстр. без предлога).

    некњиж. — некњижевноинстр. — инструментал
    — Одреди харамбашу ... и неколико својих момака ... да иду с лијевом страном Јадра на Лозницу, а с десном страном Јадра пошаље ... Тодора.
    Вук
  32. 8.

    с, са (и су) стоји уз прилоге за количину и уз главне бројеве у везама где би дошао инструментал с тим предлогом.

    с — средњи род
    — Виђи врага су седам бињишах, су два мача и су двије круне.
    Њег.
    Дозвао их је к памети с неколико оштрих заушница.
    Неим.

Фразе

бити с кога покр. бити за кога. — Тражи жену по свијету, па ћеш је лако наћи ако будеш с ње Љуб.; с бр да с дола в. збрда-здола; с висине (нпр. гледати) в. уз висина (изр.); с времена на време в. уз време (изр.); с дана у дан свакодневно, сваки дан; с допуштењем, с опроштењем в. уз допуштење и опроштење (изр.); с драге (добре) воље в. уз воља (изр.); с колена на колено (преноси се) по традицији, од оца на сина (се преноси); с копља (с педља, са шаке) за дужину копља (педља, шаке). — Одскочило сунце с копља. НП Вук; с краја на крај в. уз крај (изр.); с ноге на ногу (вући се, кретати се) једва или не журећи (ићи); с ноге на ногу (бацати кога, шта) изгазити (кога, шта), испребијати (већи број лица); с ове стопе одмах; с ока, с бока в. уз бок (изр.). — Ти платит мораш што си дужан с ока с бока. Бог.; са свега срца врло срдачно, с највећим задовољством; с правом в. уз право (изр.); са стопе за стопу. — Сутрадан је јако вејао снег, а већ до зоре нападало га је било за једну стопу дебело. Шапч.; са шале у шали. с- (испред звучних сугласника з-), са-, су- у служби префикса I. у сложеним глаголима значи 1. а. одвојити од чега: садерати, здерати, с(а)прати, згулити. б. удаљити, уклонити с каквог места, положаја: скинути, збацити, свргнути. в. преместити с вишег места на ниже: спустити (се), скотрљати (се), свалити (се), сићи, сјахати, слетети. 2. а. саставити, скупити на једном месту, сабрати: саставити, с(а)купити, свезати, сазвати, скоПчати. б. нагомилати: згрнути, сабити, збити, стиснути, згуснути. в. суделовати у вршењу радње: спровести (спроводити), спратити (кога), сарађивати (с ким), спарити се, саосећати. 3. а. доспети у какво стање или својство као резултат радње: сагњити, смекшати, згрбити се, смирити се, сузити. б. свршити радњу или стање исказано основним глаголом: збунити, згазити, сашити, сковати, скувати, слити, спећи. П. у сложеним именицама означава 1. заједницу више јединки (као основно значење). сабор, збор, скуп, смеса, сумеђа. 2. а. онога који суделује с ким у истој радњи, који се с ким налази у истом или сличном стању саговорник, саоораЦ, СУвладар, сукнежица, суложник, сапатник. б. онога који припада истој заједници, који живи у исто време или је у чему једнак с ким: суграђанин, саплеменик, саученик, сауреДник, савременик, сумишљеник, суврсник. 3. оно што је по сличности или сродности блиско, што по значењу није сасвим једнако, или што има или садржи у себи неку примесу онога што означава та именица: сукрвица, сумаглица, суснежица, сумрак, сујеверје. ШП. у сложеним придевима значи 1. својство изражено у мањој мери сулуд, супијан. 2. која у утроби носи зачетак (о жсени и женки животиње). збабна, здетна, стеона, сјањна, скозна, сумацна, супрасна, суждребна. IV. у сложеним прилозима (који су постали од косих падежа именица и придева) значи место вршења радње (на питање где, одакле), начин (на питање. како) и време (на питање. када) здесна, слева, здвора, споља, спреда, збрда-здола, сучелице, сруке (=спретно), сместа, спрва.
Изворни текст (OCR)
с, са предл. с ген. 1. 1. означава потицање, одвајање а. од неког уздигнутог места, од површине, пространства, отвореног простора, од неке водене просторије или места на истоименој води. — Сиђе са Сетихова. Андр. И. Не идеш ли са поља Косова? НП Вук. Пође с балкона. Мар. А други ће кренути а Сане. Коч. Воз рано полази са Ријеке. Ред. б. од врха, од краја чега, од каквог отвора. — Са врха се стрмен Илиј руши. М-И. Мален прамен дима дизао се с циrаре. Торд. в. од реке, чесме и сл. извесне количине воде. — Воду са Зете не пије нико без невоље. Нен. Љ. Дјевојчица и стара Ана морале су са чесме доносити воду на глави. Кал. Г. од извора одакле се нешто преноси на друго што. — Превела је један роман с енглеског језика. Ред. д. од места у коме се нешто врши, у коме неко живи, налази се или одакле је пореклом. — Тежаци моји с горњих крајева зауставили су се пред црном кућом. Коч. Наједном с десне стране пута људски стан. Кол. Ви сте супруга мога доброrа друrа ca школских клупа. Бег. То ми је такав начин с Олимпа богова вечних. М-И. Један наш познаник са Жабљака. Ред. ђ. од једне тачке према којој се одређује какав размак: од. — Вас у крви с главе до чизама. НП Вук. Улице иду право с краја на крај. Чипл. Далеко је с мора на Дунаво. НПХ е. од каквог положаја, дужности, посла, забаве и сл. — Династија је коначно дигнута С пријестоља. Рад. Стј. Довикну отац који се већ бијаше вратио с рада. Ћор. Ераћали су се са издржане казне, из рудника. Лал. Вратио се с пута. Ћос. Д. ж. од места вршења радње од којега се одваја нешто што је у вези с том радњом. — Трговци не истоварVјV робу него је продају с брода. Нех. Ca тоrа је торња Галилеј у Гизи вршшо своја физичка проматрања. Нен. Љ. 2. а. означава место на коме се што сазнаје чулима; место 3s Речник српскохрватскога књижевног језика, извора чулних осета. — Угледа поворку са храстове гране. Наз. Све се то види с прозора фра-Петрове ћелије. Андр. И. Са сувих камењара почињу се плавити љубичице. Коч. Још мало су се чули акорди са гитаре. Мар. б. са речима: гледиште, стајалиште одређује тачку посматрања према којој је нешт оноко како се каже управним глаголом. — 1ромотре ли се ове установе с гледишта опћенитих криминалних начина, разабире се да је нови закон ... одступио од опћенитих начела криминалнога права. Мј. 1926. У послу се све гледа са стајалишта користи и учинка. Сим. в. као допуна придевима: чувен, познат, савршен и сл. одређује по чему је неко (или нешто) онакав (онакво) како се придевом означава. — Био је чувен са своје галантности У друштву. Петр. В. Самостан је Спасовачки био на гласу са својих стада оваца. Нех. Камене су им алатљике несавршене како са грубе обраде тако и по сиромаштву облика. Жуј. 3. одређује узрок, циљ: због, ради. — Дође до потока који је набујао с јесенских киша. Леск. Ј. И са такве мисли што лагано прође она покри очи и јецати стаде. Ил. Ту је оно што ми срце мами с чега ноћу бдијем до у освит дана. Шант. 4. одређује а. време вршења радље. — Било је то с јесени ... кад сам преД њима ... читао ... Народног посланика. ЛМ!С 1957. С вечери често долази к нама. Ред. б. почетни тренутак времена у развитку какве радње или стања. — С почетка чу како му срце бије. Лаз. Л Рујна свјетлост проби се кроз тај лом заслијепивши ми чула с првог МаХа. Комб. 5. одређује начин како се радња врши или остварује. —Храни мајка два нејака сина све с преслице и с деснице руке. НП Вук. П. с речима у окузативу значи место где се што (ко) налази или се што врши. — Поље лежи с ону страпу Бјелоша̂. Љуб. Бескрајна ноћи с ону страну ума. Уј. Она је некада била краљица У једној земљи с ону страну песка. Дуч. Ја ћу лично с митраљезом у засједу с доњи крај цесте. Ћоп. II. с инструменталом означава 1. друштво, заједницу у вршењу какве радње, односно у доживљавању каквог стања. — Четири стотине година Црногорци непрестано се бију с Турцима. Нен. Љ. Она није крила своје љубави с АХметом. Мул. када је надзорник с њим, откуда они онда могу да су против? Ћос. Б. С Крстом је Дандоло у сталном дописивању. Не2. 2. а. опрему за оно на шта је усмерена радња. — Сједиш на кревету с ножкем за разрезивање књиге. Мар. Обратићемо се на све установе и особе с молбом да нам иду на руку. Крањч. Стј. б. предмет који главни појам има уза се; део главног појма у тој функцији. — Изиђе с бременом из зграде. Коч. Појавио се наједном са новим путним ковчежићем. Кал. Остајући дуго с ухом у трави Џимшир се прокашља. Сиј. в. какву особину коју има главни појам. — Ӣiож с дршком од слонове кости. Ред. О њему се прича као о човјеку с истанчаним умјетничким искуством. Креш. г. објекат радње означене управном речју. — Јако је развијена трговина с крзном. Петр. М. Газда Никола је радио са стоком и кожом. Андр. И д. начин вршења радње. — И ја сам га слушао с неком побожноШћУ. Наз. Пред његовом збирком ... ваља се зауставити с поштовањем. КХ 193б. С муком ће струк од струка раставити. Чипл. 3. некњиж. средство помоћу којег се врши, остварује радња. — Они вуку убојне топове, с њима наше обаљују куле. НП Вук. Испод прозорчића била је написана с плавом бојом велика звијезда. Брл. 4. појам од кога се што одваја, раставља: од. — Гуче пушка из каурске војске, погодила Челебића МVја, одмах га је с коњем раставила. НПХ. СтраХ изненада овлада Стојаном чим се растао са адвокатом. Ћор. Јесте ли се растали с памећу? Креш. 5. а. појам односа, размера или поређења с главним појмом. — Познато је да је квалитет литерарне продукције У обратном размјеру са квантитетом. Матош. Шта је срце једне птице ако га поредиш са срцем човјековим? Креш. б. уза све то, скупа узев. — Ја се отален не мичем, јер нити је твоје ни моје лаго ово, ма са свијем тијем, ако пребројиш све изворе ... макнућу ти се с мјеста. Н. прип. Вук. в. (у вези с инструменталом именица: обзир, поглед и сл.) имајући на уму. — С погледом на будућност, разумљива је и тежња северних држава] ... да присваја у поларне земље. Петр. М. С обзиром на ... удаљеност болничка је соба ... била у сваком погледу хиљаду пута боља. Креш. г. појам с којим се узима овакво или онакво стање, односно с којим се нешто дешава. — Добро је са здрављем владика]. Нен. Љ. Поче потанко приказивати како је све то заправо било с њиме. Јонке. Поручи Кутузову: да не мисли да може добити Серет већ да се задовољи с Прутом. Нов. Увијек је он с новцима, то ја добро знам, кубурио. Донч. 6. време какве радње или стања. — С првим сумраком кренуо Лазар низ чувене Кнежеве косе. Рад. Д. С даном развргнућа односа преузет ћемо робу на складишту. Сим. 7. некњиж. простор неког кретања (књижевно је инстр. без предлога). — Одреди харамбашу ... и неколико својих момака ... да иду с лијевом страном Јадра на Лозницу, а с десном страном Јадра пошаље ... Тодора. Вук. 8. с, са (и су) стоји уз прилоге за количину и уз главне бројеве у везама где би дошао инструментал с тим предлогом. — Виђи врага су седам бињишах, су два мача и су двије круне. Њег. Дозвао их је к памети с неколико оштрих заушница. Неим.