с
с QA: medium
Лема
с
Извор
том 5, стр. 590, редослед 2
- 1.
с ген.
- 1.а.
означава потицање, одвајање а. од неког уздигнутог места, од површине, пространства, отвореног простора, од неке водене просторије или места на истоименој води.
— Сиђе са Сетихова.
Не идеш ли са поља Косова?
Пође с балкона.
А други ће кренути а Сане.
Воз рано полази са Ријеке. Ред.
- 1.б.
од врха, од краја чега, од каквог отвора.
— Са врха се стрмен Илиј руши.
Мален прамен дима дизао се с циrаре.
- 1.в.
од реке, чесме и сл. извесне количине воде.
— Воду са Зете не пије нико без невоље.
Дјевојчица и стара Ана морале су са чесме доносити воду на глави.
- 1.г.
од извора одакле се нешто преноси на друго што.
— Превела је један роман с енглеског језика. Ред.
- 1.д.
од места у коме се нешто врши, у коме неко живи, налази се или одакле је пореклом.
— Тежаци моји с горњих крајева зауставили су се пред црном кућом.
Наједном с десне стране пута људски
Кол. Ви сте супруга мога доброrа друrа ca школских клупа.
То ми је такав начин с Олимпа богова вечних.
Један наш познаник са Жабљака. Ред.
- 1.ђ.
од једне тачке према којој се одређује какав размак: од.
— Вас у крви с главе до чизама.
Улице иду право с краја на крај.
Далеко је с мора на Дунаво.
- 1.е.
од каквог положаја, дужности, посла, забаве и сл.
— Династија је коначно дигнута С пријестоља.
Довикну отац који се већ бијаше вратио с рада.
Ераћали су се са издржане казне, из рудника.
Вратио се с пута. Ћос.
- 1.ж.
од места вршења радње од којега се одваја нешто што је у вези с том радњом.
— Трговци не истоварVјV робу него је продају с брода.
Ca тоrа је торња Галилеј у Гизи вршшо своја физичка проматрања.
- 2.а.
означава место на коме се што сазнаје чулима; место 3s Речник српскохрватскога књижевног језика, извора чулних осета.
— Угледа поворку са храстове гране.
Све се то види с прозора фра-Петрове ћелије.
Са сувих камењара почињу се плавити љубичице.
Још мало су се чули акорди са гитаре.
- 2.б.
са речима: гледиште, стајалиште одређује тачку посматрања према којој је нешт оноко како се каже управним глаголом.
— 1ромотре ли се ове установе с гледишта опћенитих криминалних начина, разабире се да је нови закон ... одступио од опћенитих начела криминалнога права.
У послу се све гледа са стајалишта користи и учинка.
- 2.в.
као допуна придевима: чувен, познат, савршен и сл. одређује по чему је неко (или нешто) онакав (онакво) како се придевом означава.
— Био је чувен са своје галантности У друштву. Петр.
- 2.в.
Самостан је Спасовачки био на гласу са својих стада оваца. Нех. Камене су им алатљике несавршене како са грубе обраде тако и по сиромаштву облика. Жуј.
- 3.
одређује узрок, циљ: због, ради.
— Дође до потока који је набујао с јесенских киша.
И са такве мисли што лагано прође она покри очи и јецати стаде.
Ту је оно што ми срце мами с чега ноћу бдијем до у освит дана.
- 4.а.
одређује време вршења радље.
— Било је то с јесени ... кад сам преД њима ... читао ... Народног посланика. ЛМ!С 1957. С вечери често долази к нама. Ред.
- 4.б.
почетни тренутак времена у развитку какве радње или стања.
— С почетка чу како му срце бије.
Рујна свјетлост проби се кроз тај лом заслијепивши ми чула с првог МаХа.
- 5.
одређује начин како се радња врши или остварује. —Храни мајка два нејака сина све с преслице и с деснице руке. НП Вук. П. с речима у окузативу значи место где се што (ко) налази или се што врши.
— Поље лежи с ону страпу Бјелоша̂.
Бескрајна ноћи с ону страну ума.
Она је некада била краљица У једној земљи с ону страну песка.
Ја ћу лично с митраљезом у засједу с доњи крај цесте.
II. с инструменталом означава
- 1.
друштво, заједницу у вршењу какве радње, односно у доживљавању каквог стања.
— Четири стотине година Црногорци непрестано се бију с Турцима.
Она није крила своје љубави с АХметом. Мул. када је надзорник с њим, откуда они онда могу да су против?
С Крстом је Дандоло у сталном дописивању. Не2.
- 2.а.
опрему за оно на шта је усмерена радња.
— Сједиш на кревету с ножкем за разрезивање књиге.
Обратићемо се на све установе и особе с молбом да нам иду на руку.
- 2.б.
предмет који главни појам има уза се; део главног појма у тој функцији.
— Изиђе с бременом из зграде.
Појавио се наједном са новим путним ковчежићем.
Остајући дуго с ухом у трави Џимшир се прокашља.
- 2.в.
какву особину коју има главни појам.
— Ӣiож с дршком од слонове кости. Ред. О њему се прича као о човјеку с истанчаним умјетничким искуством.
- 2.г.
објекат радње означене управном речју.
— Јако је развијена трговина с крзном.
Газда Никола је радио са стоком и кожом.
- 2.д.
начин вршења радње.
— И ја сам га слушао с неком побожноШћУ.
Пред његовом збирком ... ваља се зауставити с поштовањем. КХ 193б. С муком ће струк од струка раставити.
- 3.
некњиж. средство помоћу којег се врши, остварује радња.
— Они вуку убојне топове, с њима наше обаљују куле.
Испод прозорчића била је написана с плавом бојом велика звијезда.
- 4.
појам од кога се што одваја, раставља: од.
— Гуче пушка из каурске војске, погодила Челебића МVја, одмах га је с коњем раставила.
СтраХ изненада овлада Стојаном чим се растао са адвокатом.
Јесте ли се растали с памећу?
- 5.а.
појам односа, размера или поређења с главним појмом.
— Познато је да је квалитет литерарне продукције У обратном размјеру са квантитетом.
Шта је срце једне птице ако га поредиш са срцем човјековим?
- 5.б.
уза све то, скупа узев.
— Ја се отален не мичем, јер нити је твоје ни моје лаго ово, ма са свијем тијем, ако пребројиш све изворе ... макнућу ти се с мјеста. Н. прип.
- 5.в.
(у вези с инструменталом именица: обзир, поглед и сл.) имајући на уму.
— С погледом на будућност, разумљива је и тежња северних држава] ... да присваја у поларне земље.
С обзиром на ... удаљеност болничка је соба ... била у сваком погледу хиљаду пута боља.
- 5.г.
појам с којим се узима овакво или онакво стање, односно с којим се нешто дешава.
— Добро је са здрављем владика].
Поче потанко приказивати како је све то заправо било с њиме.
Поручи Кутузову: да не мисли да може добити Серет већ да се задовољи с Прутом.
Увијек је он с новцима, то ја добро знам, кубурио.
- 6.
време какве радње или стања.
— С првим сумраком кренуо Лазар низ чувене Кнежеве косе.
С даном развргнућа односа преузет ћемо робу на складишту.
- 7.
некњиж. простор неког кретања (књижевно је инстр. без предлога).
— Одреди харамбашу ... и неколико својих момака ... да иду с лијевом страном Јадра на Лозницу, а с десном страном Јадра пошаље ... Тодора.
- 8.
с, са (и су) стоји уз прилоге за количину и уз главне бројеве у везама где би дошао инструментал с тим предлогом.
— Виђи врага су седам бињишах, су два мача и су двије круне.
Дозвао их је к памети с неколико оштрих заушница.
Фразе
бити с кога покр. бити за кога. — Тражи жену по свијету, па ћеш је лако наћи ако будеш с ње Љуб.; с бр да с дола в. збрда-здола; с висине (нпр. гледати) в. уз висина (изр.); с времена на време в. уз време (изр.); с дана у дан свакодневно, сваки дан; с допуштењем, с опроштењем в. уз допуштење и опроштење (изр.); с драге (добре) воље в. уз воља (изр.); с колена на колено (преноси се) по традицији, од оца на сина (се преноси); с копља (с педља, са шаке) за дужину копља (педља, шаке). — Одскочило сунце с копља. НП Вук; с краја на крај в. уз крај (изр.); с ноге на ногу (вући се, кретати се) једва или не журећи (ићи); с ноге на ногу (бацати кога, шта) изгазити (кога, шта), испребијати (већи број лица); с ове стопе одмах; с ока, с бока в. уз бок (изр.). — Ти платит мораш што си дужан с ока с бока. Бог.; са свега срца врло срдачно, с највећим задовољством; с правом в. уз право (изр.); са стопе за стопу. — Сутрадан је јако вејао снег, а већ до зоре нападало га је било за једну стопу дебело. Шапч.; са шале у шали. с- (испред звучних сугласника з-), са-, су- у служби префикса I. у сложеним глаголима значи 1. а. одвојити од чега: садерати, здерати, с(а)прати, згулити. б. удаљити, уклонити с каквог места, положаја: скинути, збацити, свргнути. в. преместити с вишег места на ниже: спустити (се), скотрљати (се), свалити (се), сићи, сјахати, слетети. 2. а. саставити, скупити на једном месту, сабрати: саставити, с(а)купити, свезати, сазвати, скоПчати. б. нагомилати: згрнути, сабити, збити, стиснути, згуснути. в. суделовати у вршењу радње: спровести (спроводити), спратити (кога), сарађивати (с ким), спарити се, саосећати. 3. а. доспети у какво стање или својство као резултат радње: сагњити, смекшати, згрбити се, смирити се, сузити. б. свршити радњу или стање исказано основним глаголом: збунити, згазити, сашити, сковати, скувати, слити, спећи. П. у сложеним именицама означава 1. заједницу више јединки (као основно значење). сабор, збор, скуп, смеса, сумеђа. 2. а. онога који суделује с ким у истој радњи, који се с ким налази у истом или сличном стању саговорник, саоораЦ, СУвладар, сукнежица, суложник, сапатник. б. онога који припада истој заједници, који живи у исто време или је у чему једнак с ким: суграђанин, саплеменик, саученик, сауреДник, савременик, сумишљеник, суврсник. 3. оно што је по сличности или сродности блиско, што по значењу није сасвим једнако, или што има или садржи у себи неку примесу онога што означава та именица: сукрвица, сумаглица, суснежица, сумрак, сујеверје. ШП. у сложеним придевима значи 1. својство изражено у мањој мери сулуд, супијан. 2. која у утроби носи зачетак (о жсени и женки животиње). збабна, здетна, стеона, сјањна, скозна, сумацна, супрасна, суждребна. IV. у сложеним прилозима (који су постали од косих падежа именица и придева) значи место вршења радње (на питање где, одакле), начин (на питање. како) и време (на питање. када) здесна, слева, здвора, споља, спреда, збрда-здола, сучелице, сруке (=спретно), сместа, спрва.
Изворни текст (OCR)
с, са предл. с ген. 1. 1. означава потицање, одвајање а. од неког уздигнутог места, од површине, пространства, отвореног простора, од неке водене просторије или места на истоименој води. — Сиђе са Сетихова. Андр. И. Не идеш ли са поља Косова? НП Вук. Пође с балкона. Мар. А други ће кренути а Сане. Коч. Воз рано полази са Ријеке. Ред. б. од врха, од краја чега, од каквог отвора. — Са врха се стрмен Илиј руши. М-И. Мален прамен дима дизао се с циrаре. Торд. в. од реке, чесме и сл. извесне количине воде. — Воду са Зете не пије нико без невоље. Нен. Љ. Дјевојчица и стара Ана морале су са чесме доносити воду на глави. Кал. Г. од извора одакле се нешто преноси на друго што. — Превела је један роман с енглеског језика. Ред. д. од места у коме се нешто врши, у коме неко живи, налази се или одакле је пореклом. — Тежаци моји с горњих крајева зауставили су се пред црном кућом. Коч. Наједном с десне стране пута људски стан. Кол. Ви сте супруга мога доброrа друrа ca школских клупа. Бег. То ми је такав начин с Олимпа богова вечних. М-И. Један наш познаник са Жабљака. Ред. ђ. од једне тачке према којој се одређује какав размак: од. — Вас у крви с главе до чизама. НП Вук. Улице иду право с краја на крај. Чипл. Далеко је с мора на Дунаво. НПХ е. од каквог положаја, дужности, посла, забаве и сл. — Династија је коначно дигнута С пријестоља. Рад. Стј. Довикну отац који се већ бијаше вратио с рада. Ћор. Ераћали су се са издржане казне, из рудника. Лал. Вратио се с пута. Ћос. Д. ж. од места вршења радње од којега се одваја нешто што је у вези с том радњом. — Трговци не истоварVјV робу него је продају с брода. Нех. Ca тоrа је торња Галилеј у Гизи вршшо своја физичка проматрања. Нен. Љ. 2. а. означава место на коме се што сазнаје чулима; место 3s Речник српскохрватскога књижевног језика, извора чулних осета. — Угледа поворку са храстове гране. Наз. Све се то види с прозора фра-Петрове ћелије. Андр. И. Са сувих камењара почињу се плавити љубичице. Коч. Још мало су се чули акорди са гитаре. Мар. б. са речима: гледиште, стајалиште одређује тачку посматрања према којој је нешт оноко како се каже управним глаголом. — 1ромотре ли се ове установе с гледишта опћенитих криминалних начина, разабире се да је нови закон ... одступио од опћенитих начела криминалнога права. Мј. 1926. У послу се све гледа са стајалишта користи и учинка. Сим. в. као допуна придевима: чувен, познат, савршен и сл. одређује по чему је неко (или нешто) онакав (онакво) како се придевом означава. — Био је чувен са своје галантности У друштву. Петр. В. Самостан је Спасовачки био на гласу са својих стада оваца. Нех. Камене су им алатљике несавршене како са грубе обраде тако и по сиромаштву облика. Жуј. 3. одређује узрок, циљ: због, ради. — Дође до потока који је набујао с јесенских киша. Леск. Ј. И са такве мисли што лагано прође она покри очи и јецати стаде. Ил. Ту је оно што ми срце мами с чега ноћу бдијем до у освит дана. Шант. 4. одређује а. време вршења радље. — Било је то с јесени ... кад сам преД њима ... читао ... Народног посланика. ЛМ!С 1957. С вечери често долази к нама. Ред. б. почетни тренутак времена у развитку какве радње или стања. — С почетка чу како му срце бије. Лаз. Л Рујна свјетлост проби се кроз тај лом заслијепивши ми чула с првог МаХа. Комб. 5. одређује начин како се радња врши или остварује. —Храни мајка два нејака сина све с преслице и с деснице руке. НП Вук. П. с речима у окузативу значи место где се што (ко) налази или се што врши. — Поље лежи с ону страпу Бјелоша̂. Љуб. Бескрајна ноћи с ону страну ума. Уј. Она је некада била краљица У једној земљи с ону страну песка. Дуч. Ја ћу лично с митраљезом у засједу с доњи крај цесте. Ћоп. II. с инструменталом означава 1. друштво, заједницу у вршењу какве радње, односно у доживљавању каквог стања. — Четири стотине година Црногорци непрестано се бију с Турцима. Нен. Љ. Она није крила своје љубави с АХметом. Мул. када је надзорник с њим, откуда они онда могу да су против? Ћос. Б. С Крстом је Дандоло у сталном дописивању. Не2. 2. а. опрему за оно на шта је усмерена радња. — Сједиш на кревету с ножкем за разрезивање књиге. Мар. Обратићемо се на све установе и особе с молбом да нам иду на руку. Крањч. Стј. б. предмет који главни појам има уза се; део главног појма у тој функцији. — Изиђе с бременом из зграде. Коч. Појавио се наједном са новим путним ковчежићем. Кал. Остајући дуго с ухом у трави Џимшир се прокашља. Сиј. в. какву особину коју има главни појам. — Ӣiож с дршком од слонове кости. Ред. О њему се прича као о човјеку с истанчаним умјетничким искуством. Креш. г. објекат радње означене управном речју. — Јако је развијена трговина с крзном. Петр. М. Газда Никола је радио са стоком и кожом. Андр. И д. начин вршења радње. — И ја сам га слушао с неком побожноШћУ. Наз. Пред његовом збирком ... ваља се зауставити с поштовањем. КХ 193б. С муком ће струк од струка раставити. Чипл. 3. некњиж. средство помоћу којег се врши, остварује радња. — Они вуку убојне топове, с њима наше обаљују куле. НП Вук. Испод прозорчића била је написана с плавом бојом велика звијезда. Брл. 4. појам од кога се што одваја, раставља: од. — Гуче пушка из каурске војске, погодила Челебића МVја, одмах га је с коњем раставила. НПХ. СтраХ изненада овлада Стојаном чим се растао са адвокатом. Ћор. Јесте ли се растали с памећу? Креш. 5. а. појам односа, размера или поређења с главним појмом. — Познато је да је квалитет литерарне продукције У обратном размјеру са квантитетом. Матош. Шта је срце једне птице ако га поредиш са срцем човјековим? Креш. б. уза све то, скупа узев. — Ја се отален не мичем, јер нити је твоје ни моје лаго ово, ма са свијем тијем, ако пребројиш све изворе ... макнућу ти се с мјеста. Н. прип. Вук. в. (у вези с инструменталом именица: обзир, поглед и сл.) имајући на уму. — С погледом на будућност, разумљива је и тежња северних држава] ... да присваја у поларне земље. Петр. М. С обзиром на ... удаљеност болничка је соба ... била у сваком погледу хиљаду пута боља. Креш. г. појам с којим се узима овакво или онакво стање, односно с којим се нешто дешава. — Добро је са здрављем владика]. Нен. Љ. Поче потанко приказивати како је све то заправо било с њиме. Јонке. Поручи Кутузову: да не мисли да може добити Серет већ да се задовољи с Прутом. Нов. Увијек је он с новцима, то ја добро знам, кубурио. Донч. 6. време какве радње или стања. — С првим сумраком кренуо Лазар низ чувене Кнежеве косе. Рад. Д. С даном развргнућа односа преузет ћемо робу на складишту. Сим. 7. некњиж. простор неког кретања (књижевно је инстр. без предлога). — Одреди харамбашу ... и неколико својих момака ... да иду с лијевом страном Јадра на Лозницу, а с десном страном Јадра пошаље ... Тодора. Вук. 8. с, са (и су) стоји уз прилоге за количину и уз главне бројеве у везама где би дошао инструментал с тим предлогом. — Виђи врага су седам бињишах, су два мача и су двије круне. Њег. Дозвао их је к памети с неколико оштрих заушница. Неим.