Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

та̏бати

несврштом 6, стр. 118

та̏бати

табати

Лема

табати

Извор

том 6, стр. 118, редослед 12

  1. а.

    набијати ногама, стопалима, табанима газити, топтати.

    — Тешке војничке чизме табале су путеве ... месиле августовско блато.
    Моск.
    Прасци рокћу ... табају путеве и стазе.
    Сим.
  2. б.

    тешко, бучно ходати, корачати; ударати ногама о тло.

    — Таба по соби ко каравлашки међед.
    Коч.
    Викали су за њом момци, табајућ ногама по земљи.
    Берт.
  3. в.

    лупати, одзвањати, одјекивати.

    — Још му табао у глави кас коња.
    Мил.
  4. в.

    В.

    в. — (после броја) век
  5. г.

    Г. шатр. млатити, тући.

    г. — годинашатр. — шатровачки
    — Што си напао ту своју невенчану жену? ...
    — Ia ја мислим да сам је табао из љубави. Пол. 1974.

Пододреднице

~ се

разr. тући се, млатити се. В. пр. уз гл. им. табање

разr. тући се, млатити се. В. пр. уз гл. им. табање
Изворни текст (OCR)
та̏бати, -а̄м несврш. а. набијати ногама, стопалима, табанима газити, топтати. — Тешке војничке чизме табале су путеве ... месиле августовско блато. Моск. Прасци рокћу ... табају путеве и стазе. Сим. б. тешко, бучно ходати, корачати; ударати ногама о тло. — Таба по соби ко каравлашки међед. Коч. Викали су за њом момци, табајућ ногама по земљи. Берт. в. лупати, одзвањати, одјекивати. — Још му табао у глави кас коња. Мил. В. Г. шатр. млатити, тући. — Што си напао ту своју невенчану жену? ... — Ia ја мислим да сам је табао из љубави. Пол. 1974.