Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

уа́мити

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 372

уа́мити

уамити

Лема

уамити

Извор

том 6, стр. 372, редослед 9

  1. —

    (трп. прид. у̀а̄мљен) сврш. ставити коњу ам, упрегнути (коња). Бак. Реч.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
    уампа́сити се, уа̀мпа̄сӣм се сврш. в. проскитати се.
    Р-К Реч.
Изворни текст (OCR)
уа́мити, у̀а̄мӣм (трп. прид. у̀а̄мљен) сврш. ставити коњу ам, упрегнути (коња). Бак. Реч. уампа́сити се, уа̀мпа̄сӣм се сврш. в. проскитати се. Р-К Реч.