у̀ашити
уашити
Лема
уашити
Извор
том 6, стр. 372, редослед 16
- —
не признати (о)порећи.
dialectal— Носио сам му кад десет
— кад двадесет дуката, те давао ноде у дућану ... у четири ока ... Ко велим
— човек је поtтен, неће уашити.
Изворни текст (OCR)
у̀ашити, -ӣм сврш. покр. не признати, (о)порећи. — Носио сам му кад десет — кад двадесет дуката, те давао ноде у дућану ... у четири ока ... Ко велим — човек је поtтен, неће уашити. Глиш.