уба́цити
убацити
Лема
убацити
Извор
том 6, стр. 373, редослед 21
- 1.а.
(трп. прид. у̀ба̄чен) сврш. бацити, хитнути у нешто, утурити.
— Улога вратара састоји се ... да лопту убаци у врата.
Нетко је убацио сумњу међу њих.
- 1.б.
метнути, ставити брзим покретом, гурнути (у нешто).
— Истрчао сам напоље, убацио метак у цев, опалио. Дед.
- 1.в.
утерати, стрпати, угурати негде.
— Отјерали су ме у самицу, претресли и убацили у ... ћелију.
Усташе су убацили жену у једну мрачну собицу.
- 2.
накнадно уврстити, уметнути, унети, додати.
— Ту може бити само случајева да превидимо и заборавимо неку појединост, коју ћемо лако убацити у план на одrоварајуће место.
Који је играч зрео да га убаци у натјецања.
Првобитни назори о души ... у филозофију убачени су из религије.
- 3.
умешати се, уплести се, упасти у разговор кратком примедбом, приметити кратко, узгредно, добацити.
— »Имам само један метак, али то је за мене«
— убаци један.
Намећу се ко̂ кила на грбаво дрво!
— нетко убаци.
- 4.
послати, упутити (у борбу, на положај и сл.).
— Из северне Италије немачка команда убацила је у ову офанзиву три потпуне дивизије.
Пододреднице
доспети, стићи на неко место, у неку средину накнадно, неочекивано или тајно, угурати се, увући се. — Једног Београђанина младића, који је покушао да се убаци У склониште], изударали су Немци кундацима. Сек. Адвокат има једног пријатеља који се убацио у милицију. ЛМС 1951
Изворни текст (OCR)
уба́цити, у̀ба̄цӣм (трп. прид. у̀ба̄чен) сврш. 1. а. бацити, хитнути у нешто, утурити. — Улога вратара састоји се ... да лопту убаци у врата. Ват. фиг. Нетко је убацио сумњу међу њих. Бег. б. метнути, ставити брзим покретом, гурнути (у нешто). — Истрчао сам напоље, убацио метак у цев, опалио. Дед. В. в. утерати, стрпати, угурати негде. — Отјерали су ме у самицу, претресли и убацили у ... ћелију. Чол. Усташе су убацили жену у једну мрачну собицу. Бан. 2. накнадно уврстити, уметнути, унети, додати. — Ту може бити само случајева да превидимо и заборавимо неку појединост, коју ћемо лако убацити у план на одrоварајуће место. Т. књ. Који је играч зрео да га убаци у натјецања. Ват. Првобитни назори о души ... у филозофију убачени су из религије. Псих. 3. умешати се, уплести се, упасти у разговор кратком примедбом, приметити кратко, узгредно, добацити. — »Имам само један метак, али то је за мене« — убаци један. Пер. Намећу се ко̂ кила на грбаво дрво! — нетко убаци. Куш. 4. послати, упутити (у борбу, на положај и сл.). — Из северне Италије немачка команда убацила је у ову офанзиву три потпуне дивизије. Дед. В.