убѐвӯћено̄ст
убевућеност
Лема
убевућеност
Извор
том 6, стр. 374, редослед 5
- —
стање онога који је убевућен, онесвешћеност, обезнањеност, склањајући се од нечег неугодног. Прав.
ошамућеност. у̀бегнути и у̀бећи, у̀бегне̄м, ијек, у̀бјегнути и у̀бјећи, сврш. побећи, утећи негде
Изворни текст (OCR)
убѐвӯћено̄ст, -ости ж стање онога који је убевућен, онесвешћеност, обезнањеност, ошамућеност. у̀бегнути и у̀бећи, у̀бегне̄м, ијек, у̀бјегнути и у̀бјећи, сврш. побећи, утећи негде склањајући се од нечег неугодног. Прав.