убе́лети

убелети

Стална адреса

Лема

убелети

Извор

том 6, стр. 375, редослед 12

а.
ијек. убијѐљети (некњиж убе́лити, ијек. убијѐлити), сврш. а. постати бео, светао, појавити се у белини, забелети се.
ијек. — ијекавски
— Свану. Небо убелило ко̂ самртни покров
Вес.
Камен је с временом убелео загаситом белином пергамента и сијао је у мраку као осветљен изнутра.
Андр. И.
б.
добити белу, бледу боју у лицу, убледети, побледети.
— Вратио се отуд још тиши и финији, некако као умивен и убелео.
Андр. И.

Изворни текст (OCR)

убе́лети, -лӣм, ијек. убијѐљети (некњиж убе́лити, ијек. убијѐлити), сврш. а. постати бео, светао, појавити се у белини, забелети се. — Свану. Небо убелило ко̂ самртни покров Вес. Камен је с временом убелео загаситом белином пергамента и сијао је у мраку као осветљен изнутра. Андр. И. б. добити белу, бледу боју у лицу, убледети, побледети. — Вратио се отуд још тиши и финији, некако као умивен и убелео. Андр. И.