убѐутити

убеутити

убеутити

убеу́тити

том 6, стр. 375, редослед 17

в.
убѐӯтӣ м се (трп. прид. убѐућен и убѐӯћен) сврш. в. убевутити се. Р-К Реч.
трп. прид. — трпни придевприд. — придевв. — (после броја) век

Изворни текст (OCR)

убѐутити се, -ӣм се и убеу́тити се, убѐӯтӣ м се (трп. прид. убѐућен и убѐӯћен) сврш. в. убевутити се. Р-К Реч.