у̀бе̄ђен
убеђен
Лема
убеђен
Извор
том 6, стр. 374, редослед 10
- 1.
ијек. у̀бијеђен 1. трп прид. од убедити (се).
- 2.а.
сигуран у што, уверен.
— Ја сам тврдо убеђен да у политици владају природни закони.
- 2.б.
који има своја убеђења, који дубоко, чврсто верује у нешто; непоколебљив.
— Оба су убеђени консервативци.
Изворни текст (OCR)
у̀бе̄ђен, -а, -о, ијек. у̀бијеђен 1. трп. прид. од убедити (се). 2. а. сигуран у што, уверен. — Ја сам тврдо убеђен да у политици владају природни закони. Нуш. б. који има своја убеђења, који дубоко, чврсто верује у нешто; непоколебљив. — Оба су убеђени консервативци. Скерл.